Учитељ

Нови Покрети у Виспитању 239

| ————————

систематски изводиле и ставиле у службу педагошких циљева могао би се развити систем радног домаћег васпитања које би било база школском васпитању и радној школи. "

Георг Кершенштајнер школски саветник у Минхену, познат са свога дугогодишњег заузимања да прокрчи пут школи рада, коју он назива „школом будућности“, успео је да у својим школама у Минхену спроведе један систем који има да измири оба гледишта и школе рада као наставног принципа и увођења ручног рада као средства за постигнуће васпитних задатака и заинтересованости за позив у животу. |

Критикујући данашњу школу као сувише „књишку“ Кершенштајнер, у своме познатом говору 0 Песталоцијевој прослави 1908, г. у Цириху, истиче питање: „Зар није могуће да cc данашња школа тако прекроји како не би изгубила своје добре особине а ипак како би одговарала суштини дечјег бића; како би у њему развијала и оне душевне особине, које су данас занемарене па чак и пуштене да закржљају2 Ако би то било могућно онда то може бити само кад би смо се од самог почетка сваке наставе више посветили него до сад стваралачким моћима детињим и то понајбоље у истом утицајном кругу који је оно, везано пре школе и за време њеног трајања својим личним даровима и економском околином. Као што је малом детету дом радионица његовог духа, где и хиљадама утисака и подстицаја из његове околине прерађује у привидни свет, исто тако морају код већег детета просторије за рад у школи бити централна радионица његовог активитета из које оно прелази радо у школске просторије за учење које је само захтевало опет врати у оне просторије са рад. Од наше књишке школе мора постати радна школа која се наслања на школу дечјег познавања првог детињства“.

·" Али Кершенштајнер — као што је то врло лепо уочио г. др. Вој. Младеновић у својој расправи о Кершенштајнеру у „Просветном Гласнику“ —) показује доста и нејасности и једностраности, чиме долази себи у контрадикцију. Кроз целу његову основу ипак се провлачи ручни рад као занатски рад. Он жели да школа буде огњиште грађанског и социјалног живота, једна радна заједница али он тражи да школа има ~“ своје радионице и стручно образоване учитеље, да " школа“ помало спрема поучава и за какав позив. У толико се он