Учитељ
242 Учитељ
шким и геофизичким условима. Кант тврди на основу својих посматрања, да је Лисабонски земљотрес у ствари потрес водених маса, који је изазван тиме, што је вода продрла кроз пукотине у земњину унутрашњост; што су, даље, постале паре које су својим потиском на морско дно изазвале потрес водених маса, а овај се даље пренео на копно. У потврду ове своје теорије Кант наводи ове чињенице: што су обично острва изложена земљотресима, и што се тло обично за дуже време умири, ако је у близини прорадио какав вулкан. Зна се нпр. вели Кант, да су земљотреси у близини Неапоља много чешћи и много страшнији, ако је Везув дуже времена мировао. То долази отуда, што се затворене паре нису ослободиле.
р. Да пређемо на најважније научно дело Кантово — на његову Космогонију. Своју теорију о постанку васионе Кант је изложио у своме делу: „Општа историја природе и теорија неба“ од 1755. г, У овоме делу Кант решава ова три питања: 1) постанак космоса 2) однос органског света према
анорганском и 3) однос света као целине према Богу.
Да би објаснио постанак васионе, Кант тражи само материју. „Дајте ми, вели он, материју, хоћу из ње да сазидам светску зграду т. |. дајте ми материју, хоћу да вам покажем како је из ње могао постати свет“.:) Ближе одредбе те праматерије из које је свет постао јесу по Канту ове: 1) да је дискретна т. ј. састављена из недељивих честица, 2) да су те материјалне честице снабдевене силама атракције и репулзије, 3) да су материјални елементи на разним местима различни по густини и 4) да материја испуњава простор који је апсолутно бескрајан.
У целом бескрајном простору налази се једно место на којем је материја највеће густине, На осталим местима у простору налазе се материјалне масе веће или мање густине. Што је густина материје на једном месту већа, у толико је већа и његова привлачна снага. Ова ће места услед своје велике привлачне снаге привући себи сву материју из своје околине, тако да ће се на њима нагомилати огромне масе материје. Кад би постојала само привлачна сила, онда би сеу
1) Kant, Alig. Naturgeschichte — (Grossherzog Wilh. Ernst Aug.) cB. 2. сл 267.