Учитељ
244 Учитељ
имати то преимућство, да се назове средиштем“. Међутим, ми ипак можемо замислити да је праматерија још при стварању на једном месту била највише нагомилана тако да, што се ољ тог места иде даље, њена разређеност све више расте. Бр томе ова би тешкоћа исчезла.)
Друго питање, наиме питање о односу органског света: према анорганском јесте врло важно. Кантов одговор на топитање јесте од актуелног интереса. Кант учи, да цео органски свет, па дакле и човек, јесте потпуно зависан од свогг: материјалног становишта. Земља је, вели он, мати човекова. Кант“ верује да су све планете настањене живим бићима, само што: се под друкчијим материјалним условима морао развити и друкчији живот. Пошто је она материја, од које су састављене: планете које су ближе сунцу, гушћа 1. ј. грубља, то су и жива бића на њима грубља и несавршенија од оних бића која настањују планете које су удаљеније од сунца, које су по своме материјалном саставу лакше и фаније) Становници; марса, према томе, били би много савршенији од људи на земљи. Међутим, иако је органски живот потпуно завистан. од материјалних својих услова, ипак се не може постанак: живота на земљи да објасни на основу оних принципа, којима се објашњава постанак материјалних тела т.ј. чисто. механистички. Пре ћемо успети вели Кант да на чисто механистичком путу објаснимо постанак свију небеских тела. него што ће нам испасти. за руком, да на исти начин објаснимо како је постала једна гусеница или ма која биљка, Ми, према томе, можемо рећи, вели он даље: дајте ми материју, хоћу из ње да сазидам свешску зграду, али не можемо рећи: дајше ми машерију, хоћу да покажем како Пе из ње посшала једна гусеница.“)
Ова тврђења Кантова често се наводе, да би се показалокако је Кант био наклоњен витализму, који је данас веома: набујао у биологији и прети да потисне механистичко гледиште у тој науци. Међутим, Кант се у једном доцнијем спису из 1766 г. („Снови једног видовњака)“ изрично изјасиио против витализма. Он ту вели: „Уосталом, позивати се у науци:
1) Кант, н. н. м. стр. 359. 8) Кап, н. н. м. ст. 411.