Учитељ

Историја подагогике 267

дуалне наклоности, те су, дакле, за сваки поједини случај потребне нарочите васпитне мере, за свакога васпитаника други васпитни методи. А то није могуће.

По М. Манасеиној ни један, ни други тип васпитних циљева није остварљив. Док први није могућ због своје рас плинутости и магловитости, други није могућ због својих психолошких и физиолошких недостатака. (О изради метода за индиведуалистичко васпитање може се још само маштати.

„Равуме се, да педагози, будући свесни све тежине овога питања, питања о састављању општих правила за васпитање, старали су се, да олакшају и упросте задатак путем ограничавања саме области васпитања. На тај начин се је јавило подвајање појма образовања од појма васпитања. Снабдети дете и младића са извесним знањима, упознати га са извесним научним и другим истинама, сматрало се за домен образовања, за домен школе, када се у задатак васпитању истицало развиће карактера, раззиће самоуправљања, воље, развиће моралности, укратко речено; развиће унутрашњег ја, индивидуалног човека, сагласно са овим или оним идеалом људским“. Наравно, да се Манасеина не слаже са таквом механичком поделом онога, што је недељиво, са таквом наклоношћу за диференцирањем. По њој нема лажнијег уверења од онога, да се развиће ума може изводити независно од развића етичких и других страна душе човекове. „Карактер, моралност и естетичке тежње човекове, кратко речено, све стране његове душе налаве се у тесној вези, у тесној зависности од умне делатности његове“. Умно ограничени људи индиферентни су према многим појама етичким, естетичким и т. Д. Према томе Манасеина закључује, да је образовање „најважније васпитно сретство и одвајати образовање од васпитања и нелогично је, недозвољено и штетно“. „Образовање и васпитање чине једну нераздвојну, органску целину“.

Имајући то у виду Марија Манасеина пориче обе групе наведених циљева и стара се да истакне васпитању нарочити циљ, који ће се разликовати од свих поменутих циљева посебно. Васпитни циљ мора бити довољно простран, да у себи може садржати и идејне и индивидуалне циљеве, „Циљ васпитања, мора бити, са једне стране, такав да отстрањује свако насиље над личношћу, ломљење индивидуалних особина, а са друге