Учитељ
268 У читејљ
стране мора бити такав, да тежећи њему, човечанство храни и појачава у себи те божанствене стране и да, све више и више остварујемо у своме животу високе идеале религије и етике, који су звезде водиље у хисторији развића човечанства. ...Узимајући у обзир, са једне стране, природу самога човека, а са друге стране — његов положај, како у средини других људи, тако и у средини све природе уопште, Манасеина налази, да се циљ васпитања своди на то, да припреми човека за борбу у најширем смислу ше речи“ Та борба није само борба са стихијским силама у природи, са другима, који се око васпитаника налазе, већ и „тешка борба са самим собом, са АДЕ страстима, са својим егоизмом, јер без борбе нема живота,“
Човек, који се не бори, живи често анималним, инстиктевним животом, потпада под законе дисолуције, дегенерације, распадања и смрти. Нема људи, нема човека са апсолутним миром. Човек мора водити борбу макар са својим унутрашњим ја, шта су калуђери, схимници и пустињаци старог религиозног времена, који се одрицаху сваке славе, почасти, богатства, породичне среће и др. него мученици, борци са својом унутрашношћу, са својим жељама и страстима, само ако су исти хтели остати верни своме идеалу, Нека се човек и извуче из социалне борбе, борбе за живот, али се не може извући из борбе за своја уверења из борбе са својим унутрашњим тежњама, жељама и страстима. Осим тога усамљена борба побожних инока и схимника није здрава борба; то је штетна борба, која нарушава не само њихово физичко, већ и психичко здравље. Права борба је тек борба у друштву.
„Не може се замислити човек без борбе и зато Манасеина понавља, да се циљ свакога васпитања своди на то, да што је могуће боље припреми, што боље наоружа васпитанаке за предстојећу животну борбу, за борбу са стихијским силама природе, за борбу са непријатељима биљног и животињског света, за борбу са другим људама и за борбу са својим сопственим страстима, сопственим егоизмом. Циљ васпитања је, дакле, припремити, развити борца, доброг борца човечанства.
Ако хоћемо да постигнемо тај циљ, онда по Манасеиној, морамо обраћати што је могуће већу пажњу на васпитани-