Учитељ

Екснериментане психологије 269

кове индивидуалне особине, пошто се само њиховим развићем може васпитаник припремити за борбу, пошто никада нешто механичко, споља нанешено не може бити тако јако и плодоносно као оно што је урођено, наслеђено. „Дете се мора што боље научити самосталном раду, увек имајући на уму, да свакоме детету предстоји да буда човек, па дакле, претстоји му да води животру борбу у свима њеним формама, борбу са људима и што је главно, са свима својим рђавим наклоностима, са својим сопственим егоизмом“. Али, осим тога, васпитачи морају снабдети васпитанике и одређеним идеалима, за које ће се они борити, а ти се идеали огледају у развићу „бесмртних, божанствених страна“ у васпитаницима. На тај начин Манасеина решава антономију између групе идејних и индивидуалистичких циљева распитања. (Наставиће се)

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ПСИХОЛОГИЈА

рг. Паја Радосављевић — Њу Јорк.

Бранова педагошка упитна листа.

|. Уводна реч.

Свеопште признавање егзистенције врло даровитих ђака и све то јачи захтеви за нарочите просветно-школске прилике за овако обдарену децу и омладину, учинило је да мото: „Утри пут слободнима и ваљанима“, није фикција, већ права реалност.

Покрет за одабирање и васпитање даровитих Бака У нарочитим разредима, захвата све веће махове и у Америци и у Европи, па и у Азији, Африци, Аустралији и многим другим културним острвима данашњега света.

И ми Слпавени треба да увидимо моралну неправду униформног, једноликог школског васпитања ва ову нашу децу без обзира на њихове духовне способности. И наше друштво ће морати да увиди најпосле грдни губитак који настаје због