Учитељ

336 Учитељ

Јанко (трља руке) Бре, Мато, па овде хладно море, као у некој пештери Мата Бога ми је добро хладно. Јанко Па што ниси, болан, подложио малог Већ је скоро 9 сати. Мата (смеје се) А знате ли ви, госпон Јанко, шта је казао онај попа кад су га питали што не звони, кад је долазио владика2 Јанко (смеши се) Знам, разуме се. Није имао звона. Мата А ја, опет, нисам имао дрва.

; Janko Па што ниси, болан брајко, купио једну HemaHHIy? To. си бар могао. Како ће у хладној соби да се седи и да се радиг Мата (смејући се изврне џепове) Ето, види што нисам!.. Баш ни цвоњка! (С поља се чује глас салеаџије)

Нисам ни салеп од јутрос попио. Неда више на вересију.. Вели салепџија: „Докле ћеш ме, бре, лажеш, да ће неко од. редакција да искочи на министера, па ништа!“

(јанко чешка се по глави и пипа по џеповима)

ја! Мука је то кад се нема! (Јапали цигару и размишља):

је ли долавио поштарг Мата

Још није. ·

_ Јанко (гледа на прозор. да себе)

И као за инат ни једног баш да наиђе. Као да су се договорили да ме оставе да овде цвокоћем! (Мисли, пауза) Мато!

Мата | Изволте, госпо'н Јанко. Јанко

Иди до моје куће, и потражи од газдарице, нека ти даде једну корпу дрва, па ћемо јој вратити кад купимо. Кажи јој да сам је ја молио.

Мата Хоћу! (Пође па се врати) А има ли она дрваг