Учитељ

338 Учитељ

Глишић (смеје се и маша руком у џеп) Па то је бар лако, синовче! Ево, имам ја. Где је Мата нека часом тркне и купи. Јанко Нека, чича, нека стоји, није потребно. Требаће нам то за нешто друго. Мата је отишао до моје газдарице, да позајми_ једну корпу дрва. Него, да ми не би овде зебли, хајдемо у „Дарданел“ док он не подложи и док се редакција мало не смлачи. Глишић Па не браним синовче, хајдемо. Чини ми се, да кроз прозор спазих тамо и Брзака. Јанко (гледа на провор) Ено и Мата трчи с дрвима. Хајдемо, чича! (одлазе).

NI Мата (после мале паузе утрчи с корпом дрва) Тако! (спушта корпу и ложи певајући) Ми данас остадосмо живи!.. О Господе, света и вечности! (дува) Плани, плани, ватрице! (Лродужп певушити и ложити).

Vi Пређашњи. Домановић Домановић (улазећи) Здраво, Мато! Мата (окрене се) О, госпо'н Домановићу!. Добро јутро желим! Домановић А што си ти тако задоцнио, соколе2 Мата Нисам ја задоцнио, него нисмо имали дрва. Домановић (пали цигарету) Ама, зар још никог нема од јутрос Мата. Има, има. Био је госпо'н Јанко, Ту је, код „Дарданела“. Са њим је и госпон Глишић, спазио сам их кад су отишли, а и госпо'н Јанко ми је рекао да кажем, ако који наиђе, да је он код „Дарданела“. Домановић Па онда, роде мој, да идем и ја тамо!7,

·