Учитељ

У. уредништво „Звезде“. 347

(Јанко се пипа по џеповима. Мимиком тражи од Митровића, овај од Домановића а овај од Милана) Брзак (спавио шта они раде. Вади из џепа новац и даје поштару) На, момче. да попијеш. Поштар Хвала лепо! (оде).

XVI. Пређашњи без поштара Митровић (загледа упушницу) Овде седамдесет и пет! Брзак (Глишићу и Паји) Их, како пПиље, као маче у жижак! Милан Овде шесет! Из Ниша. Јанко И у ове две сто тридесет. (рачуна) Свега три стотине шесет и пет. Паја Таман колико је у години дана. Глишић Е, синовче, Бога ми, то су силне паре!.. Крезово благо! Шта ћеш с толиким новцем (смеје се) Јанко Ћути, чича, молим те. Дужан сам два броја штампару.. Паја А ти немој, по твом обичају, да то развучеш и распућкаш, но одмах исплати штампару. Јанко ја шта ћу, Пајо! (Пошпиисује упушнице и одсеца купоне) Морам узети и један метар дрва, али ће, опет, остати нешто и за нас, да чалабрцнемо што год. Изволите вечерас код Доброслава. Паја Ето ти га, опет сад!

Сви Хоћемо!. Хоћемо!.

Јанко (пружа Мати упутнице) Ево, Мато, иди у пошту и наплати. За тим отиђи и купи један метар дрва.