Учитељ

BE Nu. OT; BiJE

Председник Удрумења Југословенсних Учитеља о Јанну

Говор г. Петра Вуксановића, председника Извр. Одбора У. Ј. У. о Јанку на свечаној седници 22. дец. 1925, г.

Госпође и Господо,

Одбор, састављен од пријатеља и личних познаника MP поштовалаца покојног Јанка Веселиновића, одредио је да на данашњи дан оживи успомену па великог покојника и ода, пошту и признање његовом књижевном раду.

Учитељство није могло да изостане. И оно, овом свечаном седницом, хоће да ода пошту човеку, који је више но ико уживео у душу и осећања нашега села и сељака и дао најлепше слике идиличкога сеоскога живота. Оно чини то тим пре и радије, што је велики песник села припадао учитељском реду, и што част и признање, указани његовом књижевном раду, припадају делом и нашем реду. Ми имамо разлога да будемо поносни и више — ми смо горди, што је наш ред, поред једног великог песника, као што је Ђура Јакшић, дао и приповедача Јанка Веселиновића

Сем тога, овом прославом ради бисмо да покренемо не само наше другове, већ и целокупну народну интелигенцију да се врати своме народу и ту, на врелу живота, духа и осећања народног, одабере све оно, што је у њему велико, узвишено и племенито, да бисмо тиме васпитали потоње генерације и дали градиво за културну историју нашега народа.

И још нешто. Овом приликом хоћемо да Јанковом књижевном раду дамо већи, шири значај, но што му се обично. приписује. Већина књижевних критичара називају покојног Јанка сликарем питоме Мачве или песником села и сељака; а ми смо слободни рећи: да је Јанко Веселиновић песник и сликар живота нашега народа. Јер српски сељак, то је српски народ. Вама је Госпође и Господо, знано: да је грађански ред

#) Доносимо на овоме месту. Говор председника У. Ј. У., г. Вуксановића, који је требао да буде штампан у претходном табаку у одломку где је опис свечаности Јанкова Дана јер тада г. Вуксановић није био у Београду, па. да се неби задржао број, штампа се на овом месту накнадно.

(Уредништво.