Учитељ

360 У чиптте. љ

Глава пуна мисли, груди пуне најсветијих осећања. Моја млада и свежа машта ишла је далеко, много даље од оног плавог неба!... Еј, младости! Ти си светиња живота човечјег, Теби једној све је могуће!.. Ти си свежа, ти си снажна, ти си дрска! Куда ум човечја не сме, ти смеш! Ти се високо дижеш изнад свију висова; ти, само ти, творцу света у очи гледаш! Тебе ништа не може савладати, јер си јача од свега, јер си већа од свега.. Будите уверени; сваки је младић. песник!.,

= 2 *

Школска зграда беше доста лепаи пространа. Кмет, који ми се одмах по доласку јавио, беше врло добар и доста писмен човек. Није ми требало много с њим кубурити, јер је овај посао прилично разумевао. Наредио је да се деца доведу у школу.

Лепа је то ствар посматрати децу првога дана. Гледаш ча још с врата, кад улази: час бледи час црвени, уснице му чисто модре и по мало заигравају. Изгледа ти склоно и плачу и смеју. Отац га приведе столу, ја га мало помилујем по глави и обрашчићима, питам како му је име и презиме и чиј је И гледам како се по мало крави: обрашчићи све више румене он се све више смешка; види да то није ништа страшно, А кад га пошљем у скамију, онда је већ дошао себи..

Међу осталима тога дана посети ме и месни свештених.

Беше то човек млад и врло пријатан, И он ми доведе свога синн. Призовем дете к себи, питам га то за ово, то за оно. Дете врло бистро и врло оштро.

— Како ти је име — питам га.

— Милан.

— Чиј си2 ·

— JoBe Ивановића, свештеника.

— Mwaur nu jou: Gpahe?

— Немам.

— А сестараг

— Ни њи: немам.

— А имаш ли друге родбине2

— Имам два стрица y M,

— Имају ли они деце2

— Имају,