Учитељ

· Јогуница 363:

• 5 i

— Ja морам измишљати начин да му доскочим. Ма шта било, ма како ти се он тужио, ти на једно; -уво прими, а на друго пусти.

— Добро учитељу!

И попа се поздрави па оде. ,

ж * =

„Рад: је у велико ишао. Већ бејах прешао сва слова па шчитавах речи са децом.

Милан је био најодличвији ђак. Брзо, лако схваћа све што му се каже, и кад ти одговара на питања видиш лепо да је то његова својина, видиш да је потпунце разумео. Али јогунлук његов и пакост његова, поче избијати све више и више,

И једнога дана дође коса до бруса

- Међу одличним ђацима беше и мали Која. И то беше паметно и мило дете, једна добричина, који све што имађаше даваше својим друговима. Једнога дана Која беше исписао таблицу тако лепо, да сам ја, заиста одушевљен, устао и похвалио га пред свима ђацима.

Милану беше пао мраз на образ. Лепо сам видео, како. мрским погледима погледа Коју, и надао сам се да ће му напакостити. : :

Моја се очекивања испунише.

Бејах пустио децу на одмор, па отишао у собу да попушим цигару.

На једаред чујем да неко плаче. ; :

Одмах изађем из собе и уђем у школу. Кад, а мали Која. се гуши од плача.

= татви ie?

Он ми показа „Буквар“ сав исценан.

.— Ко је то поцепао2

— Милан.

Планух.. Али се опет уздржах и одох у собу, те попу= ших још једну цигару. Био сам се прилично умирио. Премишљао сам! шта да радим. И на послетку решим се: да од. Милана одузмем његов „Буквар“, па да дадем Који.

Наредим да уђу у школу. Пошто су поседала на своја места, уђем и ја. Заиста, био сам врло овбиљан. Деца ме нису видела тако, па се чисто поплашише.

Како сам сео ва сто, повзовем Милана. Он дође.