Учитељ

386 У чи те

ђеним начином преко стручњака а то увек значи примену науке. То треба и да одреди њено место у целокупној настави. Није једина корист та што занати, тако звани ручни или технички рад у школи, даје прилике да се уведу науке које им служе за објашњење и које од њих стварају градиво, пуно значаја и смисла за нас уместо што с прости изуми рукуи очију, већ и у томе што научно схватање, тако стечено, по«стаје нужним оруђем слободног и активног учешћа у модерном друштвеном животу. На једном месту вели Платон да је роб сваки онај који у својим делима не изражава своје идеје већ туђе. Сада је наш друштвени проблем, и то прешнији но у Платоново доба, да мора имати начина, циља и разумевања сваки онај који ради какав посао, и да рад за њега мора имати пуног значаја.

Када схватимо занате у школи на овакав широкогруд и племенит начин, ја се онда морам дивити примедбама које се тако често чују да таквим занатима нема места у школи, јер су они материјалистичке, утилитаристичке природе, чак и простачке тежње, По неки пут чини ми се да они који такве примедбе стављају живе у неком сасвим другом свету, Свет пак у коме већина нас живи јесте свет у коме сваки има по неки позив и по неко занимање, нешто што треба да ради.

· Једни управљају а други слушају. Но и за једне и за друге је безусловно важно да буду тако школовани да тиме постану способни да у свом свакодневном послу виде све што је у њему људско и опште. Колико их данас има међу радницима који су у ствари прости прирепци машина на којима раде! Можда то делом потиче од самих машина или од управе која толико полаже на производњу тих машина; али је ван сваке сумње то потекло великим делом из факта да радник није имао прилике да развије своју машту и своје симпатије према друштвеним и научним вредностима у своме раду. За сада подстрек који се налази у основи индустријског система јесте поготову или занемарен или потпуно измењен за време школовања. Све док нагон за градњом и производњом не буде примењен у детињству и у младеначком добу, све док се они не васпитају у друштвеном смислу, док се не обогате историјом и њеним тумачењима, док се не проведе и објасне научним методама, све дотле нећемо бити у стању да одредимо