Учитељ

Општа Педагогика 391

ционалноме односу са развитком пажње. Тако, на пример дивљи народи нису способни за дужу и трајнију пажњу, јер је њихов дух несталан и површан као и дух деце. Отуда је француски научник Бифон и тврдио: „да је геније само једна велика способност трајне пажње и стрпљења“. То потврђује и познати психолог и моралиста Жил Пајо речима:) „Геније је дуго стрпљење“. Кад су питали славног Њутона: на који начин је открио закон привлачности он је одговорио: „Непрестано мислећи само о томе“. Као што видимо, јака пажња и истрајност накнађује интелигенцију. На пр.: ако један човек не схвата лако и брзо извесне чињенице, он може помоћу јаче пажње и истрајније воље то да накнади, и својом интелигенцијом чак да надмаши неког даровитијега, али који је слабије воље. |

· Постоје два облика пажње:):

1) Једва је пажња спонтана (природна);

2) друга је пажња вољна (вештачка).

Прва спонтана пажња је примитивна; друга вољна је вештачка, стечена, и оно је резултат васпитања и вежбања. Вештачка (стечена) пажња је, вели Рибо, средство за усавршавање људи и она је продукат цивилизације.

Дете спонтано пази на све предмете који на њ остављају јак утисак; они га највише интересују и узбуђују. Та прва дечја пажња није вољна. Она је изазвана разним утисцима, силом пријатних или непријатних осећаја, нестална је и брзо ишчезава. Чим престане интерес, дечји се дух одмах окреће на другу страну. Пошто је дете у почетку расејано, то је потребно да оно постане што пре пажљиво. А та истинска пажња, која највише утиче на успешно васпитање деце, јесте вољна пажња, којом увек свест господари и слободно је управља на изабране предмете.

За време првог нериода свога живота дете је способно само за спонтану пажњу.) Оно прво управља свој поглед на лице мајке и на сјајне предмете, То утврђивање погледа за извесне предмете код њега се испољава у облику јачег грчења

1) Жил Пајо: „Васпитање Воље“. :) Th. Ribot: „Psychofogie de РГ Анеппоп“ р. 51. з) Ргеуег: „Т'ате де " Епап!“ р. 38.