Учитељ

404 Учитељ

свим изједначише са њом, иако и сад многи више цене гимназију, ма да исто тако има их који више цене реалну гимназију или реалку. Ну, ни при томе се није остало. Јавила сен нова тежња: зашто кратити право студирања и онима који то желе а свршили су неку стручну школу: богословију, учитељску школу, трговачку академију или вишу пољопривредну школуг је ли само зато што немају матуре каква је у гимназијама и у реалциг А како је било онда кад су гимназије имале свега пет, па шест разреда и кад су без матуре ишли ученици у велику школу и универзитет, па ипак у раду свом показивали успех 2 Нису ли из тога доба више наших највећих научника, који би чинили част и другим културнијим народима. А о политичарима, војницима и војсковођама, који су силно допринели слави и будућности нашега народа, и ако без матуре, да и не спомињемо. Па онда: шта ће бити кад се испит зрелости у гимназији и реалци укине, што ће несумњиво бити, јер су се чули врло ауторитативни гласови за то, као што је чувени професор Др. Алберт Ајнштајн и др.> И зашто онда не допустити да могу наставити своје студије и они који су свршили и коју вишу стручну школу поред ниже гимназије (или чак и без ове), што све скупа може да даде и већу спрему ученицима него што су могле то некад гимназије, кад су биле петоразредне и шесторазредне, па и седморазредне и кад су у њима радили наставници често и мање спреме2 Искуство је утврдило да су ученици, који су по некој свршеној стручној школи, продужили академске студије показали леп успех као и свршене гимназисте и реалци, а и у пракси, као јавни радници, потврдило се да имају вредности, · Изузетака, да не успеју, имало је и вазда ће имати, али то је штета само њихова, а никако и државна. Зато им не треба кратити да задовоље своје амбиције и тежње за даљим научним усавршавањем. На страни се то већ овде онде и не брани. Само се наш философски факултег универзитета у Београду показао томе противан, и ако баш он то није морао. Он је забранио да ученици учитељске школе могу у њему продужити: студирање философије, а то је право постојало у великој школи мало пре него ће се она претворити и формално у универзитет у коме је сад прво место редовног професора у философском факултету заузео научник првог реда и без гим-