Учитељ

Практична Педагогика 405

назиске матуре! Остале без гимназијске матуре да и не спо:

мињемо. Према горњој забрани могао би човек закључити да _ се стекло рђаво искуство, да свршени ученици учитељске школе или богословије нису показали довољно способности за студирање. Али није тако. Други разлози могли су то диктовати, а они су такви да их не вреди ни спомињати. Па ипак да забележимо и једну радосну појаву: теолошки факултет универзитета је допустио да свршени богослови могу бити његови редовни слушаоци. То је добро, то је лепо.

На другој страни, гледајући шаренило на све стране, кад се посматрају разнолике школе и њихови наставни планови и програми, па онда имајући у виду свакојака мишљења и предлоге за њихову реформу, дошло се на мисао: да ли се то не би могло упроститиг Само собом наметало се питање: зар неће све разнолике школе да васпитавају народну омладину имајући пред очима један исти највиши циљ> Па онда зар не узимају све те школе иста средства, да би постигле постављени циљг Зар се не обрађују у свима друштвене и природне наука само у мањем или већем обиму с обзиром на број година учења у појединим школама и на понеке разлике да ли да се постављени циљ оствари у мањем или већем обиму2 На сва та питања одговор је: свима васпитним школама и циљ је исти, и средства су иста, па је и начин рада исти. Зато је сасвим природно и разумљиво што се јавило мишљење и за јединством школа.

Кад је исти циљ свима данас тако разноврсним заспитним школама, онда оне треба да су једнолике. Овај задатак примило је на себе у Немачкој Друштво за једнолику гимназију (Етћеназсћимегејп). Ово друштво, које је основано 6. октобра 1886. г. и у које су ступили врло угледни просветни радници, хтело је да буде непартијско, то јест, да оно што је добро код присталица класичне гимназије као и код присталица реалне гимназије измири и на основи тога поради да се створи једнолика виша васпитна школа, управо нова гимназија. Ова нова, једнолика гимназија не би била ни класична ни реална, јер би својим наставним планом обухватала све што је код њих обе до сад утврђено као несумњиво добро и потреб: о за боље васпитање народне омладине. Уједињујући

све што је добро, добио би се идеалан наставни план и проУчитељ 8