Учитељ

Нови покрети у васпитању 431

у ___

рикализма који је најопаснији противник слободе и просвећености. Он и данас царује у многим државама па и код нас га има доста. Из борбе напредне нове школе противу клерикализма развила су се многа слободна друштва у разним европ“ ским државама која се боре за слободну школу, која ће бити слободна сваког утицаја црквене власти и црквених људи.

Али слободна школа која је постала утицајем великих идеја слободних мислиоца: Волтера, Русо-а, Спенсера и др. бори се не само противу клерикализма већ и противу свега што спутава и ограничава слободу; противу шаблонизма, наставе дресуре учења, насиља у школи и т.Д. Слободна школа је за потпуну дечју слободу развитка и телесног и духовног и моралног.

Пређашњих времена деца нису имала никакве слободе, Школа је била право мучилиште деце. У њу је владао ропски дух. Учитељи, и сами васпитани у томе духу нису ни МОГЛИ одгајати друкчије своје васпитанике него онако како су они васпитавани.

Са развитком духа, морала, културе зраци слободе суи у школу допирали.

Пређе се је полазило са гледишта да се човек од малена учи и да дете треба још из малена оптеретити што веБим радом. На тај начин одувимата му је потребна слобода и стваран квасац за убијање и душевне и телесне енергије, услед. чега је дете постајало и равнодушно и млитаво. Па и родитељи су и свесно и несвесно помагали ограничавање слободе дечје и тиме их окивали ропским ланцима, и ометали њихов природни телесни и духовни развитак, задржавајући их од игре и слободног кретања по више часова и ван школе у домаћим задацима.

Слободна школа узвикује: Дајте детету што више слободе! У природу! У њој је огроман материјал за изучавање -— на лак начин. Дете треба да се учи играјући. Треба труда — али тај труд нека буде весео. Треба учитељ весело да ради да задахњује децу љубављу ка природи и веселошћу. Дечји рад нека буде радост и веселост 2 не проклетство и мучење.

Будућност новог васпитања је у слободној природи, у гледању, проматрању, просуђивању и раду. Таквих школа има