Учитељ

432 Ун и T.F JE

већ више данас у Чешкој, Немачкој, Француској и другим државама. ша ji

Најизразитији пр=дставник слободне школе је Лав Толстој.

Слободна школа није никаква нарочита школска организација нити систем у обичном смислу те речи. Она је принцип као што је и радна школа или деловна школа и активна школа.

Сеоски васпитни домови др. Лаца, (Тапдеглећипав heime) У Немачкој.

Реформни покрети школства у Немачкој имају свој основ у социјалним приликама тамошњим, које су настале после победничког рата њиховог седамдесете године а које су тежиле увођењу новог друштвеног реда. Ти реформни покрети тицали су се најпре уређења гимназија на реалној основи. После су прешли и на школство народних школа. јачи развитак индустрије, пораст вароши, промена социјалвих положаја појединих друштвених класа, рапидно смањење капитализма и на супрот томе стварање многобројног раденичког пролетаријата, све је то имало знатног утицаја на измену дотадашње друштвене средине и облика друштвеног живота. Мења се и начин породичног живота. Жена не игра већ ону потчињену улогу, коју је играла вековима. Излазећи из узаног круга породице она ступа у рад заједнице упоредо с човеком, тражи и своја права. Дете рођено у такој породици не може да буде васпитавано у традиционалном духу пређашњих времена. Изменом породичног живота и цело друштво добило је другојачији тип који се разликује од пређашњег наслеђиваног столећима.

Кад то уочимо биће нам појамно што се за Лицове покушаје стварања нових школских типова време показало „сазрело“. Школа увлачи дакле целокупан живот у свој круг. Она је социјални животни простор у коме она своје моћи може развијати. Она је животна радионица, засејана новим идеалима и новим тежњама.

Нова школска реформа Др. Лица измакла је из личног искуства њеног творца али је она плод и резултат социјалних прилика које су је изазвале.

Др. Лиц родио се на острву Ригену. Патријархална кућа очева у којој је он одрастао са 9 сестара увек му је пред очи