Учитељ

Листак 591

како се звао, ни од куда је дошао, ни куда је, по том, отишао Али је тај школовани млади човек другог дана по доласку тако немилостиво истукао малог Жику, да се тога поступка грозим и сад, досле педесет и четири године! Мали мученик није више ни видео школе; отишао је, чуо сам, у горња села на превоју ка Млави, и остао је тамо'код неке рођаке. ја се нисам бојао за себе, нисам ни плакао јавно — али сам се, као бујицом потопа, напунио горчином живота... Ево и друге успомене. Желео бих да се не заборави како сам у школу пошао само из оданости према друштву и љубави према животу. А чим сам у тој школи научио срицати, просрицао сам реченицу: „Без муке нема науке“. Значи, наука се тече у школи, која ме не зна научити док ме добро не измучи. Зар то могаше придобити једну злраву али, више но што би се желело, мекану душу детињур Гако је писало у Читанци Натошевића, умног човека и педагога. Али и великане живот коригује. Не би ми боље било да сам место тога чуо, од прилике, ово: добро детенце, нема муке, а ако ти је данас тешко — сутра ће бити лако, мучно је само овб. — све је- друго пријатно само данас разбијамо љуску — сутра прелазимо на слатку језгру!.. Тако сам осећао у осмој — тако мислим у шездесет другој години. Нисам тога заборавио ни кад сам био наставник: имао сам ђака одличних, добрих, слабијих (ниједном слабих!) — али никад оних које је моја наука мучила. А предавао сам, махом, и тешке предмете: све делове граматике и српског и старог словенског језика,

О личности свога првог учитеља, Јове Лазића, могу само с пуним поштовањем говорити. Омален, црномањаст човек с изразом оличене скромности, нигда у раскошној а вазда у пристојној одећи, тај ће вас млади човек и као непозната дочекати пријатним смешењем које вам казује казује како верује да му прилази добар човек. Сећате ли се како сте у породици давно некад имали неког рођака који вам је био драг, а о коме данас не можете казати тачно ни где је био рођен ни колико је времена где проводиог Тако ја о свом драгом учитељу не умем сад казати ни од куда је к нама дошао, ни где је рођен ни шта је учио. Онда ми није ни на ум падало да то питам — данас, на жалост, немам кога-питати. А био сам сасвим мали и далеко још од поласка у школу кад је дошао