Учитељ

Листак 595

улазе, те, пре чишћења, покупе мрве од хлеба и проје, што дечица случајно проспу из својих торбица. Спазивши појаву, надзорник загрме: „Учитељу, шта је To?“ Господин Јова као што ми је четврт века доцније и сам у говору о том потврдио) виде да је ствар пропала и да се мора мрети, па стојички мирноћом одговори: „Квочка, господине!“ Надзорник, добивши објашњење у чију тачност није могао сумњати, завуче обе руке у свој широки и сасвим откопчани горњи капут, рашири сеи мало причучну, па се окрете у круг и рикну: „Шиш!“ Био је, за нас, страховит, Али се квочка не поплаши. Несвикнута на такав дочек, она само квокну па — скочи на главу господину надзорнику. Видећи озбиљност ситуације, учитељ се сад даде на: посао: он без одлагања стеже песницу па из све снаге удари квочку, дохвативши нехотице мало и затиљак ревиво. ров. Квочка излете право напоље, за њом изиђоше и пилићи — а надзорник настави испит сасвим мирно. Стави једном трећаку питање о кукурузу; не чекајући одговора, упита другог колико војске има Русија — па- од учитеља затражи уписницу. Готово сасвим у помрчини записи нешто, даде учитељу један мали свежањ неких књига, па и без опроштаја оде. У нашем селу није ни ноћио. Кад надзорник седе у кола, учитељ нам се брзо врати. У учионици је царовала апсолутна тишина: још не дођосмо себи од чуда шта се све за мало минута десило. Учитељ поново погледа у уписницу, па нам онда, узбуђен али за чудо расположен, рече да је испит —— „хвала и Богу“ — свршен, и да је све било добро; сад ћемо се пожурити кућама, „јер је већ ноћ,“ а сутра-да дођемо: разделиће наградне књиге најбољим ученицима. Затим, мало као премишљајући, додаде: „Слушајте, децо! Овај директор није био господин Милићевић већ је то онај господин Пецић!,. а ја сам вам онако кавао да се не плашите!“. — Кад: сам, после готово пола века, тај моменат из живота свога сеоског учитеља испричао пријатељима у Паризу, рекоше ми: „У нас би име човека такве душевне прибраности остало познато за сва: потоња времена!“ — Само још једно кратко обавештење, Према околностима мој је учитељ имао разлога бити задовољан резултатом: и у таким је приликама добио оцену врло добар. Сећам се како је, у пуној скромности“и готов на свако опраштање,