Учитељ

Листак 599

пред себе и око себе. Прилике ће донети да он тек доцније проценит какви су му били ти први познаници која су га увели у нов свет, али ретко кад да му се они дуго још после тога неће чинити скоро као неки сродници, Прве досетке на рачун новог друга, дошљака, полетеће, са свом вероватноћом, из последњих, можда баш из последње, клупе. Није то случајно: у последњој клупи седе највећи, доследно и најстарији, ученици, који ако не увек знања а оно зацело искуства имају више него мали другари њихови... Кад је, у једној прилици, млади наставник казао да постоји наука која тумачи како постаје ново тело кад се друга два сједине — малишани су били очарани новим научним откровењем, а из последње се клупе чуо најпре дискретан шапат па онда пригушен кикот..

А да ли се староседеоци радују новом другур Кад се такав дечко први пут уведе у школу, похита се с понудама места. То чине понајпре они који су у дотадашњем друштву, ма ив каквог узрока, били потиснути и запостављени. Дешава се, да се они и у новом другу преваре. Буде ли друкчије, у толико им је милији. Ако је нови ђак одличан — да ли му се радују прваци међу староседеоцимаг Једно је несумњиво; јесу ли они збиља одлични, онда се „узму у памет“ (речи, које сам чуо у Чачку). Већ ће први дани показати шта је донео дошљак, и онда се према томе сређују другарски одношаји: или он заводи лепе новине и у школи и ван школе, или ако су они у свему јачи, он ступа, сав, у море њихових навика.. Све то знам из властитих доживљаја — па бих волео и чути и читати друге, туђе опажаје.

На страну морам оставити многе појединости, да овај аутобиографијски одломак не би личио на аутопанегирик па ипак морам застати још код једног детаља. У Ваљеву, у четвртом разреду, имађах за учитеља ђакона, за кога мој отац једном рече мојој мајци: „Штета што ће се запопити — а био би диван професор и у најстаријим класама!“ Хвала, ако јеи била велика, није била посве незаслужена. А ни истицати нећу да је тај мој васпитач, већ и онда, био запажени радник у пе-. дагошкој књижевности. Шта сам, дакле, свега лепога ту могао чути и научити! Прилике су доносиле да сам се, ув оца, вишег полицијског чиновника, доста често селио, па. су Sade прилике донеле и да се 1. маја 1875, год. нађем у Крагујевцу