Учитељ

Др. Отокар Хлуп 537

„могу се употребити ради прибирања материјала статистички „методи, методи тестова и експериментални методи. На овај послешњи метод има Хлуп критичко гледиште. У психологији „се може употребити експерименат само у одређеним обла-стима У области етичког развоја важи експерименат за вољу, "нарочито патолошку, где експериментални метод може бити счесто и једно од важних средстава дијагностике. За немосгућним држи се ту експерименат у смислу терапијском.

Друго самостално дело Хлупово: Памћење — студија педагошке психологије — указује на смер даљег научног "развоја Хлуповог. Овде је Хлуп знао спојити метод експериментално психолошки са практичним. Практични рад потребује темељне студије; плодне студије се применују у раду.

Студија о памћењу је резултат дугог рада. Види се, да «се Хлуп бавио дуго тим проблемом, да је формулисао главна титања већ пре него је приступио властитој студији.

Као и у првој књизи његовој и ту је главна карактери«стика, да му није стало до апстрактног проучавања већ до "рада на сазнању. Његове мисли забавља дидактички проблем. ако да се уреди, па да се даде ђацима доста знања, која су ва живот неопходно потребна и да их оно учини примерним Ффацима2 То -се може постићи само помоћу дидактике, засно„ване на темељу научне психологије. Успе ли се доћи до одређеног познавања психолошког у области памћења, тиме је задовољен захтев дидактичне економије, јер избор једноставзних и правих средстава нуди се сам собом. Садржај овог дела састоји се ив 15 глава. Већина глава се завршава појединим резултатима испитивања овог дидактичког преблема. Последња глава има област дидактичку.

Метод овог рада се више приближује методу, који је био "употребљен у првој књизи ауторовој. Он се труди, да за поједине главе исцрпе што потпуније материјал из литературе. чСкупљени материјал није му ипак циљ, тај материјал и упо"требљава ради извођења свог смера. Али он се не задовољава "ни туђим материјалом. Туђа посматрања допуњује својим -огледима. Ту аутор употребљава индуктиван пут, из датих фаara долави до општих закључака, да би их затим дедуктивним путем спровео у дидактичном раду.

„Уопште, овај рад се може окарактерисати као узорита