Учитељ

722 Учитељ

НАУЧНЕ БЕЛЕШНЕ

О међународном јевику.

„Мишљења Ј. А. Коменског, Л. Толстоја, От. Бенеша, РО. ]. Цвијића и От. П. Радосављевића.

Међу великим синовима човечанства било је доста таквих, који су жељели да искорене људско зло, те да би се на његовоме месту развијало све оно, што је корисно, лепо и морално. Било је људи који су веровали да ће на земљи завладати мир

и љубав тек онда, када цело човечанство, као једна јединствена заједница, буде имало само једну религију, само једну народност и само један језик. Мишљења су била подељена, али је већина — искључивши, бар за сада, могућност једне религије и једне народности — дошла до закључка, да је врло могуће још сада увести један језик као средство за материјално, културно и морално зближење свих народа.

И словенска раса је дала човечанству неколико великана, који су, такође, осећали потребу једног међународног језика и указивали начин, којим би се она задовољила,

Јан Амос Коменски је у своме делу „Рапертегаја“ — штв значи „Свебудилник“ или „знак за опште буђење“ — захтевао један језик за све народе. Он је рекао: „Нама, за наше највеће друштво, за човечанство, још недостаје универзална веза. Ми ни сада немамо један заједнички језик, којим би говорили и разумели сви људи. Због тога нам, такође, недостају сваковрсне везе између човека и човека. То је, пак, од велике штете“.

Ове речи славног Амоса Коменског налазе сеи у немачкој књижици „Amos Comenius und Фе Воћпизеће Вгћдег“.

Од Коменскога, па до данас, било је више покушаја да се створи и уведе један вештачки језик. Управо, било је више вештачких језика са истом тежњом да се отклони она велика штета, коју је још Коменски увиђао и желео да претвори у општу корист. На крају крајева, вештачки језик Есперанто успео је да стане на чврсте ноге и да осигура себи победу, јер има све оно, што сачињава животну снагу једнога живог језика.