Учитељ

620 Учитељ

заузме централно место у целокупној Људској култури. Али, уместо да третирам овај замашни проблем са свог субјективног становишта, можда бих боље урадио када бих објективно изложио какву улогу игра филозофија сада код нас, у нашој чешкој култури. Међутим, на моју велику жалост, ја сам и сувише ангажован у борбама које се код нас без престанка воде на пољу филозофије, те не могу претендовати на беспристрасно излагање. Обавештења о стању савремене чешке филозофије, којима ћу почети, биће, из истог разлога, врло сумарна.

Ми, Чеси, имамо две филовофске ревије: прву, „Česka. Муз!“ (Чешка Мисао), основали су 1900 год. три професора филозофије: Фр Чада, Фр. Дртина и Фр. Крејчи, који су били ученици професора Масарика али који се у многоме разликују по својим тенденцијама, Чада, који је умро 1918, био је, у свом приватном животу, одан католичкој вери, али, са универзитетске катедре, он је, међутим, излагао све филозофске системе сасвим непристрасно, као прави научник. Он је третирао филозофске проблеме са чисто научног становишта и скрупулозно избегавао свако тврђење које би прелазило 06јективне границе, Професор Дртина, који је напустио уредништво Чешке Мисли 1907 п умро 1925 год., био је слободоуман: али религиозан дух, који је стајао нарочито под утицајем не– мачког филозофа Паулзена. Он се много интересовао политичким и педагошким питањима и није стигао да заврши своје дело о историји филозофије. Трећи од уредника, професор Крејчи, плодни писац и неуморни раденик, иначе врло: утицајна личност као члан сената, представља код нас врло: истакнуту позитивистичку струју.

Другу чешку филовофску ревију „Кисћ ЕПозоћску“ (Филовофски Покрет), чији сам ја сауредник, основао је Д-р Ф; Пеликан 1920 год. и она је већ ступила у своју пету годину, Она ставља своје странице чешким филозофима који нису позитивисте, Неки од њених сарадника доста су блиски прагматизму и берксонизму, док се други ориентишу ка новохегелианизму или фихтеизму, или се пак труде да нађу свеј сопствени пут. Они не формирају посебну школу нити пак неку оделиту групу, чији бих правац ја бранио; зато сам принуђен да пред вама објасним какво је моје сопствено мишљење о централној улози филозофије. Моје ће излагање: