Учитељ

Наука, Филозофија и Религија 621

уједно бити у извесној мери и критика и побијање чешког позитивизма. Ви ћете без сумње наћи да моје излагање садржи само мисли које су хиљаду пута већ речене и које су готово сви филозофи усвојили, Али наше прилике захтевају да се слабе стране позитивизма без престанка подвргавају критици. У осталом, постоји једна тенденција у позитивизму коју не треба напустити и која ће се и у будуће одржати у свакој озбиљној филозофији а то је најдубље поштовање науке, ригурузна савесност и научна јасност. Свака филозофија која би се усудила да занемари позитивне резултате науке била би унапред осуђена на смрт. Али, мада филозофија не може никада бити антинаучна, она ће увек садржавати нешто више од наука. Сама филовофија у својој правој функцији неће никада бити објективна наука, већ субјективна и лична реакција, т. ј. једна рационална, сентиментална и вољна реакција на целину света. Науке испитују потпуно одређене, и, покаткад, врло скучене области реалитета, да би се на тај начин могле одати истраживањима која теже објективности. Уметник, пак, тежи само овоме: „видети који крајичак света кроз свој темпераменат“ као што је то рекао Зола. Филозоф, на против, хоће да види свет у његовој целини, да обухватити целу стварност, да искористи све науке, да поцрпе инспирацију код свих великих маестара уметности и код свих пророка.

Код позитивиста често се наилази на тежњу да се филовофија замени скупом наука. Они остављају филозофији само то, да се бави класификацијом наука и да проучава облике научних метода. Све то, међутим, јесте предмет логике, те се тако, из саме филозофије, издваја једна општа наука о мишљењу и један део филозофије претвара у науку. Сви други саставни делови филозофије подлежу истој трансформацији. Филозофија на тај начин ишчезава и, место ње, јављају се науке као што је социологија и психологија. Овој последњој, нарочито, наше позитивисте стављају у удео најтеже дужности. Од психологије очекују они да у најкраће време — ако то већ до сада није учинила — пружи дефинитивне одговоре и на најтежа питања. Целокупна теорија сазнања у наше доба има да се, по њиховом схватању, заснује на необоривим основама емпириске психологије. Психологија, уз припомоћ социологије, има да омогући дедукцију етичких норми и на тај начин, по њима

Учитељ 2