Учитељ

Наука, Филозофија и Религија 625

лизма. Ви ми можете пребацити да се после бескорисног лутања опет враћам агностичком учењу о Несазнатљивом које сам малочас нападао. Ми смо, дакле, дошли до једне важне тачке за све оно шшо даље има да дође, и коју треба што је могуће боље прецизирати,

Ми тражимо да филозофија буде сушта противност агно · стицизму. Постулат који ми постављамо филозофији могао би «се, према томе, изразити речју гностицизам, кад ова реч не би већ имала свој сопствени историски смисао. Ми ћемо усвојити реч гноза, задржавајући термине гнозис и гностицизам за ан: тичке јереси. Шта ми подразумевамо под овом речи гноза»

Ова реч не означује никакав одређени филозофски систем, већ само једну тенденцију или став у филозофији. један доста комплексан став чији се разни аспекти могупосматрати и са теориске и са практичне тачке гледишта. Теориска карактеристика изражава се тезом, да целокупни универзум, са свим својим физичким и психичким реалитетима, са целом својом прошлошћу и будућношћу, чини једну непрекидну целину у чијојсу унутрашњости и најудаљенији елементи међусобно тесно повезани. Ако постоји један Бог, онда постоји и један начин на који он утиче на свет и на наша срца. Ако постоји вечност, постоји и начин на који смо у вези са њом. Гностичка филозофија не поставља никакву генеричку разлику, какву је поставио Кант, између чулног света и ствари по себи. Уместо апстрактног излагања гностичког става, може нам најбоље нослужити пример који нам пружа дело Бергсона, оћ кога датира препород метафизике у Европи. Код Бергсона налазимо изванредну научну ерудицију спојену са слободном мишљу врло плодоносне ширине и метафизичког богатства.

Гностичка филозофија у својој идеалној форми биће ваукама у толико од користи, у колико буде од њих учинила позајмица. Однос филозофије према наукама не треба да буде однос вечитог дужника, који стално узима на зајам, без икакве наде да ће дуг моћи вратити. Гностичка филозофија треба да пружа, у замену за прецизна обавештења која дају науке, своје смеле сугестије и импулсе наукама у критичним њи-

ховим моментима, као што је био. случај са Ајнштајном; у

његовим истраживањима, нарочито при прелазу са специјалног релативитета на општи релативитет, он је имао за вођу Ма-