Учитељ

624 Учитељ

научан и ригурозан начин. Питања научне етике јако су компликовали политички интереси који се код нас у те проблеме уплићу, аљи са непристрасне и теориске тачке гледишта, факат је да наука неће никада моћи да претвори дескрипцију појава у прескрипцију дужности. Никаквом вештином не може наука да изврши трансмутацију закона у норме. Поенкаре је то врло лепо изложио у својим „Последњим Мислима“.

Очевидно је да позитивисте имају једно сувише широко. схватање науке, да они у њу уносе стране елементе које научна метода не може никада асимилирати. У исто време, они не подвргавају довољно строгој критици тобожње научне резултате, они не чине тачне дистинкције између хипотеза и чињеница, између мање или веће извесности и вероватности. Научни скептицизам, који зајемчава свакоме научнику његову интелектуалну слободу и његову независност према владајућим мишљењима њихова доба, њима потпуно недостаје! Није то недостатак у њиховом карактеру нити у њиховој ерудицији. То је неизбежна последица главне њихове тенденције: заменити потпуно филозофију наукама, прибавити својим личчим погледима научни ауторитет.

Међутим, филозофија која хоће да се афирмира, и' која ве тежи да се распадне у појединачне науке, мора имати једно ригурозније схватање науке. Она мора да сматра сваку хипотезу само. за хипотезу а не за догму. То јој ни мало неће сметати да пажљиво проучава и најсмелије хипотезе и да озбиљно испитује и најизузетније случајеве, као што је то чинио Вилиам Џемс, приликом случаја г-ђе Липер. Једном речи, филозоф мора стати на супрот догматичком схватању науке, чинећи што јасније дистинк– ције између неоспорних чињеница и владајућих мишљења у науци Он ће тако моћи да покаже како науке нису још изрекле своју последњу реч ни о једном главном филозофском питању. Он исто тако неће презати од признања да се права научна извесност не може постићи у филозофији. Он неће покушавати да избегне одговорност за своја лична, субјективна филовзофска схватања припасујући себи непристрасни и објективни научни ауторитет.

У овом моменту, ви ми можете приметити да филозофија која је импрегнирана таквом научном чистотом не може избећи опасност да западне у неку врсту нејасног пробаби-