Учитељ

Наука, Филозофија и Религија 629

сматра да поседује бар делимично сазнање о Богу и покушава у исто време да продре до у дно своје сопствене личности н своје сопствене нације. Он се служи зећ-теНапсе-ом (самопомоћ) као што је говорио Емерсон, спасава се радикалног „скептицизма једним актом поверења у своје сопствене гносеолошке моћи и проповеда малој, сиромашној и поробљеној нацији то поверење у саму себе. Што се мене тиче, мени изгледа да откривам овде то, да ниједна филозофија гностичког става не може да буде без ма и минимума мистицизма.

У погледу односа филозофије према наукама, можемо закључити да филозифија превазилази науке нарочито по својим пророчким функцијама у најширем смислу речи. Филозофија је, својим сопственим духом различитим од духа науке, водила политичаре, верске и друштвене реформаторе, а преко њих, извршила је и врши моћан утицај на живот човечанства. То не значи да везе између филозофије и наука треба да буду раскинуте. Никада неће филозбдф имати право да негира научне истине. Фолозофија, којој је стало до буду. ћности, може се само заснивати на најтешњој вези са наукама. Али у истраживању највиших вредности, где науке постају немоћне филозофија ће преузети на се улогу вође а покаткад ће упливисати и на саме науке.

Сада ћемо се бавити односима између филозофије и религије. Дискутујмо најпре питање, да ли филозофија може да замени религије у њиховим социалним функцијама. Код позитивиста, мишљења су подељена. једни очекују да ће будућност донети потпуно уништење религија, Други верују са Огистом Контом да стабилна друштва не могу постојати без релије. Потпуна солидарност целокупног човечанства у Уједињеним Државама свих земаља, свих нација и свих раса, по њиховом мишљењу могла би бити загарантована једино у теократији заснованој на једној религији која би била заједничка за све, на једној стварно католичкој рели гији. Ово кантистичко схватање инспирисало је неколицини наших позитивиста уверење, да је могуће идентификовати ортодоксност са прогресом. Могло се прочитати и у „Volna МуЧепка“ (Слободна мисао), органу наших Слободних Мислилаца, тврђење, да је ортодоксност — прогрес; а то је врло интересантно. Ја не кажем да је свака јерес — прогрес, али