Учитељ

Наука, Филовоф“ја и Религиј> 63!

те

однос нетолерантности избити у мањем или већем степену, што ће зависити од одговарајућих религиских и филозофских учења. Код Хиндуса, нетрпељивост између религија и филозофија минимална је, и, уместо нетолерантности, могло би се говорити пре о солидарности, Али када се расмотри већина хришБанских цркава, увиђа се апсолутна узајамна нетолерантност. На филозофе који хоће да слободно мисле баацано је од стране терлога-вечито проклетство јер су они учинили смртни грех према Богу; филозофи, пак, атеисте и материјилисте, готови су да за навек осуде теологе, зато што су се ови смртно огрешили о тобожњи разум и науку. У оваквом случају однос нетолеранције потпуно је симетричан и њиме се овде нећемо бавити. Ми се хоћемо позабавити сада случајем када је тај однос нетрпељивости несиметричан, наиме када филозоф, проклет, од теолога неке религије, придаје тој истој религији извесну вредност у погледу истинитости њених учења. у оваквој прилици могло би се помислити прво на прагматистичку или утилитаристичку интерпретацију појма истине. Филозоф би могао сматрати да је религија неопходно потребна било његовом личном животу, било социалном животу. Од ова два случаја, овај последњи би врло лако могао де се изопачи у волтерионивам, по коме је религија погодна за успављивање народа. Први случај је много симпатичнији: филовоф признаје да му је потребна религиска потпора. Само тада се филозоф излаже опасности да унизи разум, као што је то учинио Паскал, тај прагматиста из 17-ог века, и, наших дана, прагматиста Папини. Конверзија значи крај сваке слободе и крај сваке филозофије која се не распада у науке већ У религију.

Филозофија, која је горда на своју независност, мора се трудити да очува појму истине његову логичну чистоту, Она не треба да напушта претензију постигнућа својим сопственим средствима, сазнања — прциелног, дабогме — апсолутне истине И таква филозофија, која има тако високе претензије, неће моћи бити толерантна према религији све дотле, док не успе да потврди некоја религиска веровања, својом властитом филозофском методом Ако филозоф најзад дође, на пример до теизма и у њему нађе највишу истину, он Бе у хришћанској религији умети такође да цени тај битни елеменат. Ако