Учитељ

636 Учитељ

наочаре. Како смо далеко од Бергсонове стваралачке еволуције, од Дришовог витализма, од Лоскијевог органског схватања света! Сва научна и филовофска истраживања уверавају нас дау свету постоји нешто више од механизма и и слепе игре случаја. Ми имамо пуно душевно уверење да су материјализам и механизам у заблуди. И тако се, ето, спасавамо клизаве стрмине на коју увек наилази људска мисао склона да све сведе на механичке елементе света, Али ако претпоставимо у свету један конскруктиван и стваралачки принцип, ми смо учинили само први корак, и нисмо избегли опасност једног натурализма лишеног религиске вредности. Треба показати човеку, да он није само једна пролазна појава у реци времена; треба га навести да схвати прави смисао речи вечност. Често морали сте говоре о животу: зиђ зресте авћеттнанз _Скептички философи и номиналисте, који. су изашли из емпиристичке школе могли би сматрати ове латинске речи као празне у погледу смисла, да су прости Најиз уосл. Чињеница да ми, људи, коначна бића стварно. учествујемо у бесконачном, није запажена од школе емпириста и психологиста, Дубље филозофије, које не губе из вида. логичке принципе сазнања, уче нас да разликујемо с једне стране пролазна психолошка стања и, с друге стране, логичко важење и истинитост наших судова. Изнад просторног и временог света постоји идеални свет вечитих истина у коме ми учествујемо. А то је метафизички резултат филозофсвих и научних испитивања која су вршили Платон, Плотин, Свети Августин, Лајбниц, Болцано и још многи други модерни филозофи од којих је можда најважнији енглески математичар и филозоф Бертрон Ресел (Еиззе!). Све ове разне форме платонског идеализма јасно истичу чињеницу да сазнање неке истине, па ма како она незнатна била, имплицира егзистенцију једног вечитог, надпросторног и надвременог света који се открива нама, коначним створењима, сурваним у провалије простора и времена. Каква је религиска вредност једне такве филозофије, добро познате Паскалове речи о томе нам говоре: Човек је само једна трска и T. M.

Могли би се у модерним струјама филозофских идеја открити још други религиски елементи, али моје је мишљење да сам већ показао која су средства својствена филозофији