Учитељ

Наука, Филозофија и Религија 635

рика. Против моралне слабости релативизма треба наћи један чврст ослонац и Масарик, по Шкраху тражи тај ослонац у научној теологији. За Масарика Бог је стварност, и стога је људска наука о Богу и могућа. Религија се, у току времена све више и више ослобађа митоса. Масарик иставља насупрот нихилизму и песимизму свој теистички објективизам, своју нову религију без митоса. Тоје Шкрахово мишљење.

Међутим важно је знати да код Масарика научна геологија постоји само у пројекту али не и фактички. Према свему горе наведеном, јасно је да ми имамо у Масарику пример једнога филозофа. код кога филозофија није асимилирала религиска веровања.

Покушајмо сада да увидимо на који би начин могла филозофија да асимилира и прочисти религиска веровања. Поставимо филозофији један још виши и тежи задатак, Захтевајмо од сваке потпуне филозофије не само да присвоји главне идеје које се налазе у хришћанској религији већ и да дође до својих сопствених религиских гледишта. Ми налазимо, како у данашњој тако и ранијој филозофији, примера који нам дају потпуно за право. Сетимо се колико су Платонова и Ари стотелова филозофија биле инкорпорисане у средњевековној теологији, Не заборавимо исто тако даје Свети Августин унео у свој теолошки систем најдубље неоплатонске идеје, Историја хришћанства пружа нам речите примере о начину на који је грчка филозофија, независна од хришћанства, својим сопсвеним средствима дошла до најузвишенијих религиских концеп ција. Па може ли модерна филозофија ићи испред религије 2 Ми ћемо покушати да одговоримо на ово питање.

У средњем веку филозофи и теолови много су се мучили да докажу егзистенцију Бога. Недовољност тих тобожњих аргумената показала је на дефинитиван начин Кантова критика. Будућа се филозофија неће враћати више на ове стерилне путеве, Уместо тобожњих аргумената она ће давати само наговештаје, али ригорозно проверене наговештаје помоћу научних метода које конвергирају на извесним метафизичким концепцијама. Мисао, која у целокупном неор"анском а каткад, и неорганском свету тражи финалност онакву како је људи схватају, наивна: је. Можемо јој се ругати заједно са Волтером рекавши да је наш нос створен зато да може носити