Учитељ

634 yriaji0 ride MB

пак, он нигде није показао дубоке везе између својих теи стичких и својих других филозофских погледа који су тако блиски позитивизму. Он у осталом и не употребљава израз „теизам“ за своје становиште већ га замењује изразом и антропоморфизам, не давши задовољавајућу дефиницију тог термина. Он често говори“ о Богу као о једној хипотези. По водом тога Фајфр је с право рекао да је психолошки немогуће веровати у личнога Бога иу исто време бити критички свестан да је ту у питању само једна хипотеза. Међутим Масарикове сентенце. које се односе на његову веру у бесмртност душе, на против, нису тако нејасне и не дају никаквог повода за сумњу. Али се налазе само разбацани аворизми без икаквог објашњења, како треба успоставити везу са осталим његовим чисто повитивистичким гледиштима. Фајфров закључак у погледу на целину Масарикове филозофије врло је интересантан и ја га дословно наводим: „Услед тога литерално дело Масариково, иако врло опсежно, врло је фрагментарно. Његово дело пуно је полемика и диалога, и у њему нема диолога !п сопћпџшо као код других филовова. Чешка литература претрпела је врло разнолик утицај од стране Масарикаи ако за тај утицај не дугује целини његове филозофије...“ Јаћу навести још и следећи цитат: „Масарик није дао филозофски систем и, упркос његовој величини, његов је значај локалан, чешки, националан“. — Да бих одстранио сваки неспоразум, износим своје мишљење: Масарик није створио филозофски систем зато што је био принуђен да се бавистварима много важнијим, много хитнијим. Срећа је за нас што је тако урадио Као политичар, као жива свест нације, он има светску важност | првога реда; као филозоф, његова је значај локално ограничен. Одговарајући на Фајфрову критику, коју смо малочас изложили, секретар Шкрах није негирао чињеницу, да су диферентне Масарикове тенденције, које се манфестују и код разних присталица чешког реализма, у потпуном нескладу. Али тенденције, мисли Шкрах у хармоничној милости Масариковој, „иако се узајамно боре, не сметају једна другој“. Он врло добро истиче да никада Масарик није прихватио интегрални позитивизам и ра се увек противио агностичким тенденцијама позитивизма. Како да се избегне скептички релативизам нарочито у етичким питањима, то је главни проблем за Маса-