Учитељ

Општа педагогича 639

Како се са овим психичким чињеницама слаже осећање унутрашње слободе2 Врло добро, ако се слобода схвати као способност, да се са разборитошћу врши избор међу различитим могућностима рада. Слобода савести не значи, да радимо без узрока, без приморавања. Те тако и воља потпада под тледиште спадања узрока и последице, које влада целокупним нашим мишљењем. Али се ипак не може рећи да у области душевних доживљаја постоји механистичка веза као и у спољашњој природи. Ово баш и чини смисао слободног одлучивања. А под слободним одлучивањем подразумева се могућност, да се у борби мотива једноме свесно даде надмоћност -те да се тиме и одлука проузрокује. Слободан је избор везан за два услова: Мора у свести бити више мотива — јер један «ам дејствује слепо као нагон, — и човек мора моћи мотиве да процени по њиховој међусобној вредности. Радње, које се та овај начин остваре, зовемо вољним радњама. Њима се човек уздиже изнад животиње, на којој се могу посматрати вољни процеси ниже врсте.

На слободном се избору оснива и одговорност. Понављањем сличних вољних процеса формира се општи душевни «састав, који називамо карактером. А јасно је да мотиви, који су се често одликовали од других, играју главну улогу. Тога ради васпитање мора да утиче на осећања и представе а ж тим и на ток вољних процеса; нарочито има да појачава мотиве, који су признати кад морални, Али такав утицај претпоставља, да се воља не схвати као тајанствена снага, која би била независна од осећања и нагона, већ се природа моралне „слободе огледа у томе што човек са својом „свешћу доноси одлуку између различитих могућности рада, тде на решење разуме се утиче и целокупна његова дуапевна прошлост,

С немачког Вит. Богдановић.

3“