Учитељ

608 Учитељ

“" несравњено мању, неисказано простију, непојамно другојачу од наше људске душе; али тек душицу, радни принцип, којим се све догађање у њој оджава: у некој равнотежи, у. потребном складу, управљеном на одржање целе биљке.

Такву душу биљчину данас већ не одриче ни модерна, наука“) — нити је и може више одрицати према прибраним, и тачно проученим чињеницама. Па стога: се данас већ пишу“ чак и „Психологије биљака“, и научна nena o чулима биљним, и књиге о љубавном животу буљчину, којима се уводи читалац у оделит чаробни свет чудеса.““)

Не признаје наука биљкама онакву „душу“, какву су им: приписивали, у наивности својој, сви народи од памтивека у народним умотворинама својим, где оне мисле, раде и говорекао и људи, нити онакву као у баснама и поетским творевинама; али им признаје наука способност да осећају. нарочитим направама природне надражаје светлости и топлоте, укуса, и мириса, дотицања и притиска, влаге и теже земљине_ па и електричне и магнетске појаве. Те им способности признаје наука, као и то, да су биљке у стању да те добијене осећаје спроводе даље нервним спроводнињима, и на основи свега тога да одговарају на њих својим покретима, и да удешавају свој, биљни, живот прилагођавајући се околиви и променама у њој.

А како све то чини основицу и нашем психолошком, појму о животињскеј и људској души, то: су неки научари за. те биљчине способности стали употребљавати и израз „душа“ — управо „биљчина душа“.

*) Дарвин и Бехћерев признају отворено бици особен душевни живот,, Вунт и Ердман пристају уз њих, а Олтман и многи други не поричу га,

##) Не обзирући се на стара дела од' Гтпб-а (1807.), Dafrochet-a 1824.),. Моћ-а (1827.), Fechner-a (1848), ж др, треба читати новија, као што су: Кетпег А. РПапгепјеђеп Ти П (1898), Метес В:; Dje Reizleitung und dig: Reizleutenden Strukturen bei den Pflanzen (1901.), Haberiandt G.: Sinesorgane · шт РНапхепгејећ zur Perzeption mechanrscher Rčize (190}).), Driesch H., Die. Seele als elementarer Naturfaktor (1903.), Gfeffer Wz. Pilanzenphysiologie (1903.),. Hoeh F., Sind Tiere unđ Pilanzen beseelt? (1905.), Pauly 4., Darvinismus unđ" Lamarckismus (1905.), France MR. ff, Das Sinmnesleben der Pflanzen (1905) France R. H., Das Licbesleben der Pilanzen (1906.), Hdberfandt G., UberReizbarkeit und Sinnesleben der Pflanzen: (1908), Етапсе 12. H., PilanzenРзусћојодја als Arbeifshypothese der Pilanzenphysiologie (1909.), We/fem H.,. Die Sinne der Pilansen (1917:), Hr pi, Hp,