Учитељ

фран

Реч председника Главног Одбора се

племена народ, изнад покрајине — држава. На супрот осећању да је сваки појединац велики, колико има сопствене снаге, треба створити уверење: да је сваки грађанин велики онолико, колико је велика и снажна његова отаџбина. Но место уздања „Усе и у своје кљусе“, — у силну и импозантну снагу велике Југославије!

Изгладити племенске разлике и убрзати процес духовног јединства нашег троименог народа — ето то је задатак, који се намеће Југословенском учитељству.

Ну, да ли је то било потребно наглашавати вама, другови и другарице, који већ 1920. године створисте јединствено Удружење Југословенског Учитељства и — уздижући се изнад племенских и верских тенденција — исписасте на својој застави: Један народ иједна држава !2 Вама, који са буктињом иросвете обиђосте главне центре наших покрајина, да из душе народне одаберете што је велико, племенито и лепо и да тиме васпитавате ученике вашср Вама, који залазисте по гробовима пророка и весника нашега уједињења и китисте цвећем свеже хумке оних, који га остварише!

Али је све ово било потребно нагласити ради оних, који ваш рад не схватише и не разумеше. Јер да се је наш покрет схватио и разумео, не би се могло десити да се за осам година и не створи јединствени закон за народне школе, који би вам дао више полета за рад на остварењу националних идеала.

Да се је наш покрет и замах разумео, не би се смело десити оно што се десило у Хрватској и Славонији: да се место награде и признања гоне најврснији преставници нашег Удружења и најспособнији и најодушевљенији просветни и национални радници.

Изгледа да се је заборавило на улогу учитељства у непосредној прошлости и на значај његове улоге у садашњици. Не ћем да набрајамо примере учитељског пожртвовања у непосредној прошлости — ономад смо побусали гроб најновије жртве у служби просветних и националних идеала: Гроб Спасоја Хаџи-Поповића. Не ћемо да говоримо о резултатима које даје наша основна школа силним националним васпитањем своје омладине за минулих 50 година... Хоћемо да наведемо само један историјски факат, који најбоље