Учитељ

28 У пиле љ

илуструје значај школе и просвете: — Док су Немањићи мачем стварали и постављали границе српске државе за њима је ишла једна друга војска — војска ученика и следбеника Св. Саве и постављала друге међе и границе. И, док су се границе мачем створене, под ударцима мача повијале и сужавале, ове друге — основане на духовној вези и националној свести — одолевају свима ударцима и остају чак и онда, кад се распаде Душаново царство и Срби потпадоше у ропство. Те је међе, и у ропству очуване, нашла наша храбра ослободилачка војска. Тим смо међама (просветним и културним споменицама) одбранили пред Европом једну класичну покрајину нашу.

Потсећајући вас, господо и другови, у овом свечаном моменту, на значај школе и просвете, хтели смо да и по шести пут потсетимо и Краљевску Владу и Парламенат, да доношењем јединственог школског закона, одуже један дуг према просвети и народу. Онај дан, господо, када наши ђачићи широм целе Југославије буду читали један буквар, биће исто тако значајан као и дан после једне велике и отсудне битке добивене над непријатељем.

Овим речима, другови, сматрао сам да треба да отворим Ш Конгрес Југословенског Учитељства.

Пред спомеником Доситеја Обрадовића"

„Рад би, да нисам сасвим на свету неполезан био. Рад би штогод после мене оставити, с чим ће се когод од мога рода ползовати“.

Доситеј Обрадовић 15. авг. 1783. Лајпциг.

Ове речи написао је и казао велики наш филозоф и просветитељ пре 143 године, у добу, када се и сам, по његовим сопственим речима, избављао од младости, као сувише бурнога и свирепога мора... Па ипак те речи одају ведру

i) Говор Чеде М. Тодоровића, 8. августа 1926. године.

AA Op oni