Учитељ
Пред спомеником Доситеја Обрадовића 29
наду младости: да треба. радити, и да ће од рада бити користи. И ми ни данас че би могли краће казати свој програм, него што се то може казати понављајући горње речи Доситејеве. Оне су, кроз цео 19. век, па све до данас, руководиле у раду многобројне посленике на свима пољима националног рада, почев од најкрупнијих интелектуалаца, државника и политичара, до. најнезнатнијега учитеља и попе у забаченом неком селу. Родио се у Банату, у близини Темишвара, где је први пут књига почела вршити утицај на његову осетљиву душу. С тугом оставља свој крај. Превози се од Сланкамена у Срем, и хита манастиру Опову, више Ирига, да у њему достигне свој детињи идеал. Долази манастирски живот, шири видик, и речи трезвенога игумана: да тражи науке ван манастира. Затим долази бегство, пут у плаветној долами и чакширама и црвеним опанцима кроз питома славонска села, и долазак у Загреб. Из Загреба иде: преко Велебита у Далмацију за учитеља. У Далмацију се још два пут враћа, и у њој почиње први пут писати, и то простим народним језиком. Учећи себе, и учећи друге, стичући и једно велико искуство путујући и упознавајући земље и људе с којима је долазио у додир, прошао је Јадранско и Јонско Море, део Мале Азије, периферију Балканског Полуострва, Аустрију, Русију, Пољску, Румунију, Италију, Француску, Енглеску и Немачку.
Започео је средњевековним религиозним фанатизмом, 2 завршио је ратом противу истога, кидањем са старом културом и просветом, и пропагирањем нове културе просвећених и великих западних народа.
„Која је нами корист од језика, којега у целом народу
_од 10 хиљада једва један како ваља разуме и који је туђ
матери мојој и сестрамг...
Била је храброст у оно време казати ове речи. Доказ. је зато и дуга у упорна борба Вука Ст. Караџића и његових. следбеника, крунисана, најзад, потпуним успехом.
Тако исто у добу религиозних и племенских заблуда и слабог историског, географског и етнографског знања, смелост је била рећи:
„Нећу нимало гледати ко је кога закона и вере... Закон и вера може се променити а род и језик никада“. Или: