Учитељ

49 НЕ) | | Учитељ:

НОВИ ПОКРЕТИ У ВАСПИТАЊУ И НАСТАВИ

Вуј. Петковић Школа рада.

Нарочито после светског рата појавио се на страни читав покрет за реформу школе, и многоструке тежње тог најновијег покрета концентришу се нарочито у захтеву, да нова школа треба да буде школа рада. На жалост, овом заиста здравом покрету за реформу много је науђено различитим називима и бацањем кривице на досадашњу школу. Тако налазимо поред израза школе рада још и изразе: васпитна, школа, школа непосредног сазнавања, стварна школа и т. д. Још већа је забуна која долази од различитог схватања саме речи рад. На првом месту обично се мисли на ручни рад. При том присталице будуће социјалистичке. државе мисле на социјални значај телесног рада и обележавају школу рада као школу, која би на општем раду заснивала будућу државу (Саидел), Други опет имају пред очима пре свега етичку страну ручног рада (Плас и др.). Неки опет, који су до сада настојавали за наставу ручнога рада за деч ке, наглашују истина психолошко-дидактички значај ове, али траже извођење њено у самосталној радионичкој настави (старији правац А. Пабста), или паку творевинској настави (Х- Шерер). Присталице уметничког васпитања (Шарелман и. др.) хоће у радној настави да виде што је више могућно неговање израза културе на говорној, драмској, пртачкој, пластичкој области. Присталице пак акционе психологије (Лај) разумеју под изразом радне наставе или активне школе облик наставе, који се заснива на педагошком основном принципу јединства између осећања и реакције; представе и покрета, пошто акциона психологија приписује основни значај за душевни живот мишићној подобности и моторним садржајима представа.

Код нас је у опште слаб покрет за реформу школе. Покреће се само са једне стране и то у малом „обиму и површно. Покрет, који је заталасао све западне државе а на. рочито Аустрију, није утицао на нас и ми га не познајемо довољно. И код нас се школа рада различито. схвата у колико то схватање постоји. Учитељи присталице радничког покрета