Учитељ

Нови покрети у васпитању и настави 43.

захтевају, да се: данашња школа претвори у школу рада, али нису одређени у дефиницији те школе. И ту једни мисле да је то школа у којој се учи-ручни рад, други — да је то рад. у школском врту, трећи — вежбање у кувању. У последње време напуштају они све то и говоре о раду као принципу у целокупној настави. Присталице негдашњег ручног рада у школској радионици (Јован С. Јовановић) сматрају да нова реформа жели ручни рад као засебан наставни предмет у школској радионици. Њихов лист који говори о ручном раду, зове се „Школа рада“. Београдски школски надзорник Мих, М. Станојевић, схвата рад у школи рада као принцип у настави свих предмета, где-год“је-то: изводљиво и' колико: год је могућно. И присталице Хербартове педагогике мисле да већ задовољавају захтеве школе рада својим петим формалним ступњем т. зв. применом. Д-р Драг. . Петровић, управитељ. јагодинске учитељске школе вели, да нова школа у погледу учења не може бити мого друкчија од досадашње, јер се нема шта:помислити што би битно изменило садашњу школу. Садашња је школа постала на основу огромног искуства, и учење не може бити много друкчије од досадашњег, претпостављајући солидно. учитељско образовање и снабдевеност наставним средствима. ИМ он је. за рад као принцип. Наш најмлађи педагог Д-р В. Младеновић, који је скоро дошао са. научних извора. на страни и бавио се проучавањем новог школског покрета у Аустрији; јесте за једну другу педагошку новину, за тзв. укупну наставу. Кад је реч о школи рада и он мисли на рад у целокупној настави.

Сви поборници нове школе, и на страни и код нас, оптужују досадашњу школу, како је то само школа учења, док опет људи, који обазривије иду за новинама, одговарају да то није тачно и да не одговара истини, јер је и досадашња школа била толико исто само школа учења, колико што и нова школа рада може радити без учења. ·

Овакво различито схватање нове школе рада није могло: дати једну дефиницију школе рада, која би имала општи карактер. И нема дефиниције школе рада, по којој би се сви школски редници могли управљати. Нема је не само код нас, већ ни на страни. Бечки професор Кал вели, да је појам школе рада најзгодније дефинисан на једном курсу школе рада у