Учитељ

Јован Миодраговић 7

Тада је Миодраговић, чекајући на државну службу, ступио у редацију „Учитеља“ и био главни сарадник његов, па је и доцније за време целог свог живота са симпатијама пратио и сарађивао без престанка на њему, кад чешће, кад ређе.

Миодраговић је у државној служби био највише наставник и управитељ учитељских школа а једно време и наставник гимназије. 1898. год. био је позват у Министарство Про. свете за шефа основне наставе, на коме је положају као ре ферент Министарства био скоро 3 године. То време, кад је Миодраговић позват био да буде на челу основ. наставе, којој је било потребно основно преуређење, није било погодно за његов реформаторски рад. У Србији је владала политичка реакција која је и просвету хтела да стави у службу политике и Миодраговић је све време узалуд трошио борећи се с једне стране да очува основну школу од политичког замаха а с друге стране да спроведе своје идеје о реформи школства. Он је и сам увиђао незгоду свога положаја и покушавао је да се врати у своје пређашње мирно место професорске службе али му надлежни нису дали. То време просветне реакције, када је донесен један закон којим су права и положај учитеља ужасно била потиштени, када је учитељство на својим зборовима осуђивало не само тај закон већ и цео просветни режим, било је најмучније доба у животу пок. Миодраговића, јер је и сам морао трпети ударце оштре критике и протеста а није могао ни учитељству ни себи помоћи. Па ипак је Миодраговић покушао да спроведе и кроз ондашњи реакционарни закон о нар. школама три важне реформе које су биле корисне по школу и учитељство, а то су сталност учит. поло. жаја, право учитељско да могу бити школски надзорници и учитељи грађанских школа те томе добити и већи положај и

увођења ручног рада у основне школе, који се покрет сада

поново обнавља.

Ну неуспех у погледу већих и коренитијих школских рефорама који није зависио од њега, због тих поменутих политичких прилика, Миодраговић је накнађавао својим обилним педагошким књижевним радом и радом у Св. Савској вечерњој школи.

Педагошки рад његов може се поделити у ове правце: „ преводни, дидактичко методички (чланци и расправе), беле-