Учитељ

74 Учи ест

нам учитељске школе нису потребне. Необјашњиво, јер је врло добро познато, да ми немамо довољно основних школа, и кад је тако, не треба затварати учитељске школе, већ треба отварати нове основне школе онамо где их нема, а треба да их има. Кад например у Француској, где је писменост на великом ступњу, свака област има по једну учитељску школу онда ми сигурно треба да имамо бар по две у области. Најзад држава зна своје разлоге, и ако баш мора затварати учитељске школе ми бисмо и на овом месту молили, да се то не чани са учитељским школама у јаким к лтурним центрима, као што је Београд, Н. Сад, Сомбор и др., већ тамо, где оне одиста нису ни имале услова за опстанак. Још јенр. Обрадовић напоменуо, да ће се надлежни побринути, да се школи и учитељу обезбеди све што им је потребно за успешан рад. Г. Обрадовић је на завршетку говора бурно поздрављен онако исто као и кад је пришао говорници.

Још су Конгрес поздравили г. Dr. JI. Јовановић, проф. универзитета, г. Мирко Поповић, директор у пенз. затим председник руског педагошког друштва г. Грињи гост из Чехословачке г. Оплуштил који су бурно поздрављени. Најзад је председник подсетио Конгрес и на браћу учитеље око Трста и Горице, који су спречени да дођу на овај Конгрес. Конгрес их поздравља са: Живела наша браћа! 2 |

Како су наши другови учитељи из Хрватске и овом приликом нагласили управи Конгреса, да су били гањани пре кратког времена. да још неправда према њима није исправљена и да желе да се и на Конгресу да једна изјава о томе, то је председник дао реч г. Милану Смиљанићу, учитељу из Зајечара, да изрази ту неправду и да замоли за поправку што је г. Смиљанић и учинио. После њега примио је реч г. Душан Виторовић, учитељ из Обреновца. да нагласи прогањање не само од стране једног Министра просвете, већ од свих који су покушавали прогањање учитеља, па ма ко то био. Али ту председник није дао реч у намери да се о томе говори кад буде на дневном реду. Виторотићеви пријатељи су протестовали и створио се неред који је још више појачан кад се председник предомислио и дао реч г. Виторовићу, јер су тад протествовали пријатељи г. Смиљанићеви. Неред, је био толики, нарочито од стране галерија, да је се даље