Учитељ

Кретање друштава 77

Шкавић је бурно поздрављен. То је човек финих манира, дубоко образован управо научар наш. Посматрао сам га на загребачкој повереничкој скупштини у Земуну кад председника. Говори један говорник, например Бранко Сикирица из Делница, често се појављују одобравања која понекад пређу и у мали неред, г. Шкавић само подигне главу, погледа онамо где је жагор и све се утиша; поштују га. Г. Шкавић је на главној скупштини држао један научни говор о просветној политици који је пажљиво саслушан. Поводом његовог говора и дискусије која се развила по питању просветне политике, донесена је на крају резолуција: да се донесе јединствен закон за основну наставу; да се никакве одлуке о просветним питањима која се односе на основну наставу не доносе без саслушања удруженог југословенског учитељства дабоме, преко његове главне управе и најзад, да се осигура сталност службе и аутономија школе.

После г. Шкавићевог говора биле су на дневном реду још неке ствари, па је скупштина оглашена за по подне.

После подне била је главна тачка дневног реда избор вове управе. Све групе сложиле су се да иста буде споразумна и ради тога су представници група отишли на одређено место, да још једном провентилирају листу, која је била већ пројектована, али која је овде измењена у толико шго су све групе пристале да у Одбор уђе и г. Милутин Станковић, пређашњи председник удружења и уредник „Нар. Просвете“. Међутим у великој ревности, да се послови сврше, п.председник г. Влада Петровић, прочитао је Скупштини имена кандидата са листе коју је раније добио и у којој није било имена г. Станковића. То је учињено пре но што је донесена дефинитивна листа. Прочитана листа је једнодушно примљена. У том је дошла нова листа, која се од прочитане разликовала само у именима Милутина Станковића, Јеле Ивановићке и још неких. Пошто се хтело да споразум победи и да у удружењу због тога не буде више трзавица, затим: пошто није било рђавих намера ни закулисних радњи ма код кога, то је ова друга листа, мало измењена, прочитана и примљена. Неки београдски листови забележили су, да су учитељи из загребачког повереништва били противни г. Милутину Станковићу. Али то не стоји. Они нису имали ништа противу његова уласка