Учитељ

8 Учитељ

Vasilije Pejhelj — Aleksinac.

Tolstojeva Pedagogika.'

Kad se L. Tolstoj rešio da postane učitelj, on je otišao u Zapadnu Evropu da se upozna sa školskim uredjenjem i modernim pedagoškim idejama. Radi toga cilja on je obišao Francusku, Nemačku, Švajcarsku i druge zemlje. Po svome povralku u Rusiju on olvara na svome imauju „Jasnaja Poljana“ osnovnu školu, koju je izdržavao svom o trošku.

Nalazeći se pod uticajem Ruso-a, L. Tolstoj u vaspitanju dece polazi od osnovnog principa slobode dečjeg duha. Vaspitanje može biti produktivno jedino u tome slučaju, ako je dečji duh potpuno slobodan, ako duh nije depresiran.

Njegova se škola nalazila u dvospratnoj kući. Malo je zvonce zvonilo svakog jutra u &8 sati i kroz pola sata deca su već dolazila. Nijedan djak nikada nije bio kažnjen opomenom, ili ukorom za zadocnjenje a nijedan djak nikada nije zadocnjavao. Sa sobom djaci ništa nisu donosili, niti knjiga, niti šta drugo. Nisu njima davali domaće zadatke, te deca nisu morala raditi kod kuće.

U učionicama nije bilo tipičnog školskog nameštaja, t.j. klupa, u kojima sedi djak kao ikočen sa savijenom kičmom. Sedela su deca gde je ko hteo: na podu, stolici, za stolom i t.d. Red je izvrsan. Kada počne čas niko ne razgovara, niko se ne smeje. Deca su imala pravo ne posećivati školu.

„Po mome mišljenju“ kaže L. Tolstoj — „ovaj spoljašnji nered koristan je i prirodan, mada on čini učitelju nezgode i zadaje mu brige“.

Tolstoj zahteva da se deca smatraju, kao razumna bića, koja su sposobna shvatiti potrebu reda, ali koja mrze svaki, čak i najmanje osetljiv pritisak na njihov duh.

Vrlo je interesanino gledište L. Tolstoia na dečje svadje i tuče. On se apsolutno protivi da se stariji mešaju u obične dečje tuče. Razlozi su čisto psihološki, a potvrdjeni njegovim iskustvom. Uhvati napr. učitelj djake, koji se tuku i mora da kazni onog koji je kriv. Medjutim nije baš tako lako uvek pronaći pravog krivca, a ponekad je prosto i nemoguće. I šta u tome slučaji

1 Izvod iz javnog predavanja održanog 6 februara 1. g. u Aleksincu.