Учитељ

20 Учитељ

Треба стално имати на уму, да се у људским личностима јавља некад „самосвест“ охолих, уображених и самољубивих,. а некад опет, самосвест скромних, чак стидљивих. Глумачка и разметљива самосвест афектираних људи, која хоће, да се о њој говори, која воли рекламу, постаје одвратна својој. околини и не доноси успеха нити личности нити стварима, које заступа. Она само показује слабости недисциплинованеособе, која не уме да расуђује.

Права, озбиљна самосвест јесте сталан, своје врсте, разговор без речи са самим собом, то је стални рапорт о својим намерама, тежњама и делима највишој и централној инстанцији личности: сопственој савести.

Већ саме те две речи: самосвест и савест су по својој садржини сличне, а по некад чак и истоветне, те је самим тим назначена стална веза између два одређена душевна стања, која оне обележавају.

Савест — то је синтезована свест из сазнања и искуства. то је синтеза мудрости, у људској личности, мудрости разума, морала и естетике. _

А самосвест — то је јасни преглед себе сама, својих односа према људима и своје вредности у тим односима.

„Жива, акшивна самосвест поставља личности стална питања према нормама савести.

Какав си ти са својом вредношћу, својим образовањем,. својим духом, својим радом, својим делима и заслугама према. људима из своје околине, према пријатељима и противницима,. колегама, сарадницима и конкурентима»2

Шта си ти и какав си према својим претпостављенима. и потчињенима

Шта си ти и какав си у односу према своме позиву, према. овом или оном посебном задатку, према својим дужностима“

Да ли знаш како сии да ли си довољно спреман за. своје дужности и свој позивр Да ли их задовољавашр Да ли своје образовање правилно употребљаваш (примењујеш)»> Какво је оно и имаш ли га довољно

А како се то образовање манифестује у твоме животу, твојим делима и твојим везама са људима»

Такво бдење над самим собом, такво самопосматрање и самоиспишивање води ка правилној самосвести, која је због: