Учитељ

46 Учитељ

развила омладини јасан појам о вредности човечијег стварања и културе, неби се могло ни претпоставити да би човек био озако склон рушењу и уништавању свега што је сам муком створио. Отуда на супрот ранијем вербализму које је преовлађивало у школама јавља се идеја т. зване радне школе.

Тај исти талас који се појавио на север, допрео је и до нас. И код нас је радна школа у последње време приковала пажњу свих озбиљнијих трудбеника на просветном пољу. Људи који нам отуда долазе, доносе нам очите доказе о превирању које се види у школству свих западних држава а на. посе Немачке и Аустрије. Свуда се више или мање осећа тежња да се кроз школско законодавство спроведу корените реформе, јер су убеђени да оно што је дала предратна школа не одговара духу новога времена. Врши се у школству тако рећи читава револуција. Док је Аустрија у том погледу показала највећу активност Немачка се креће спорије. Она то питање радне школе и рефорама још вентилира, испитује и постепено се прилагођава новим социјалним потребама. Детаљни принципи на којима има да почива радна школа још нису довољно утемељени још се тражи, још испитује. Али то нам не даје права да чекамо те да и ми од своје стране ништа не предузимамо. Основни и најглавнији принцип је јасан; он се састоји у тежњи да кроз целокупну наставу спроведе рад, видно манифестовање дечије душе. А пуна активност и рад могу се испољити само тако ако настава буде што очигледнија, стваралачка — ако ангажује сва детиња чула. То је полазна тачка од које је пошао и примитиван човек у своме културном развоју. „Све античке цивилизације“ вели Божа Кнежевић „су више мање материјалне, чулне; оне су биле више култура материје, природе тела него духа. Што је ум нижи он све више тоне у стварност, њему је стварност све потребнија“. А како је дете по своме развитку ближе примитивном но културном човеку, то ћемо лако увидети да је и њему потребно што више стварности, што више очигледности: слика, објеката, игре, живота ит. д. а то све даје се спровести у непрекидном раду.

Рад је природна потреба детета. Њега на то гони ње· гова живост, набујалост младог и новог живота, оно је пуно диспозиције за њега, само треба створити му за то располо-