Учитељ

Књижевни преглед 61

„психолошка почетница“ незгодан и по признању самога писца: и остали су буквари заснивани на психолошкој основи, а сваки писац извесно има најбоље мишљење само о својој основи. Писац даље вели да „сама почетница не може све: њу ваља учитељ да оживи, а деца ће притом радо и с интересом сарађивати“. То све говори против назива, који још може бити и двосмислен. Ну ми знамо шта је писац хтео да истакне: он мисли да његов буквар више него макоји други одговара дечјем схватању. Ово своје мишљење брани писац. у Напутку. Ми ћемо, упознајући његову основу, видети и каква је та одбрана.

Г. Диздар нам свакако не каже ништа ново кад вели да „школа треба да прихвати и настави оно што је већ дом започео“ и да се служи „при том истом грађом и истим васпитним елементима, којима и дом“. Дете не мора опазити да је „дроменијело амбјенат“ (ову би реч требало заменити). Да би се то постигло, писац правилно препоручује дечје доживљаје пре школе за прво наставно градиво и истиче „органску целину“ тих доживљаја, али у исто време говори и о „буђењу аперцептивних предоџаба“, што се и досад радило и још увек ради, само, вели он, нажалост „понајчешће шаблонски“. Код пречишћеног психолошког схватања разлика између ове две радње није само у томе што прва није шаблонска а друга јест. Ту су у питању два потлуно супротна схватања душевног живота: једно, које цео душевни живот човеков заснива на доживљајима, радњама, акцији, и друго, које га израђује из разних елементарних саставних делова (представе; осећаји и проста осећања итд.). Кроз цео Напутак ми осећамо пишчево, можда и несвесно, покушавање да ова два гледишта измири. Он несумњиво увиђа колико је прво гледиште оправданије, али не може сасвим да напусти и ово друго, традиционално..

Полазећи од доживљаја, писац нам даље, објашњава основу, на којој је израдио свој буквар. У прва четири одељка свога Напутка он углавном говори о избору градива, излажући притом умесној критици избор градива у дазашњим букварима. Главни захтеви, које он поставља, били би ови:

1. помоћу обојених слика деца упознају доживљаје својих. вршњака ;

2. сви доживљаји чине целину;