Учитељ

Рудолф Ојкен 93.

али су зато наша душа и наше срце сасвим приступачни за познавање. Кад дакле познамо потпуно себе, онда можемо преко нас да упознамо и стварност. Спољни свет сазнајемо. дакле посредно, а унутарњи непосредно. Но Ојкен се не зауставља на том сазнању, да суштину света треба тражити у нечему духовном. За њега је важна надмоћност духовног у великим културним делима, Из ове чињенице појављује се за човека дужност, да предавањем овим културним делима извојује победу духа над материјом. За Ојкена дакле, идеализам није само философско схватање, идеализам је за њега морални задатак. Уопште је познато, да мисаони човек долази до религије кроз природу. Природа је у својим страхотама или у својој лепоти, хармонији и целисходности увек на људе тако утицала, да су они долазили до творца и сведржитеља. Ојкен мисли друкчије. Он заснива религију на влади духа. Он каже: „Праву религију може човек да добије само из свога унутарњег живота, који се мора заснивати на подлози идеалистичког схватања човека и природе, т.ј. мора стајати у тесној и невидљивој вези с духовношћу. Појединачне индивидуе не може да се губе у општој борби, већ мора да се обазре на васпитање свога Ја, На тај начин пробудиће се у нама божанске силе, и човек ће се уздићи изнад зоологије., Да ли је Ојкен утицао и на педагогику2 Неоспорно је, да је се његова мисиона ризница показала плодном и за васпитну науку. Где год у педагогици новога доба нађено на енергичнији нагласак морално-религиозног карактера са васпитног циља у образовању омладине, видимо нем. идеализам на делу. Од новијих педагога на Ојкена се наслања Герхард Буде из Хановера. Чувено му је „ноолошка педагогика“,.у којој излаже своја гледишта по угледу на Ојкена. Ту он вели: Признавање и усвајање овог духовног живота с његовим великим законима, који се нарочито истичу у религији и моралном закону, као и у уметности и науци, спада у право определење човеково“. С овог гледишта разумљив је онај васпитни циљ, који Х. Буде истиче, а то је хуманистички. У непрекидној борби човек има да усвоји тај духовни свет, који се уздуже изнад људског ани-_ мализма. Васпитна наука мора да се оспособи за ову борбу васпитањем наступајућих генерација. Висске вредности исти-