Учитељ

184 Mi u M Tr e JE

опет, на крају крајева, с њом изједначи: све се враћа врелу из кога је и потекло. Од тог закона нема изузетка. Културно стање рода људског почиње, у истини, настањивањем и обрађивањем земље, ту се, као што је познато, развијају све оне особине које имају моралног човечанског карактера. Ту се развија у раду и животу онолико и онаке умности, онолике и онаке моралности колико је подесно за могућан срећан живот људски.

Даље одатле настају луксузи, нерад, извештачени и сувише утанчани радови, звања, занимања, нагомилавања својине, власти, знања и т.д. свега онога што улази у савремену развијену културу у сувише пресићен, извештачен, неприродан живот. И кад се стим дотера до крајних граница на ту прво битну културу погледа се с дивљењем и човештво куша да «се врати том првобитном чистом културном источнику. Оно куша да оствари начело које се развило на том првобитном културном ступњу, односно производње и поделе добара, односно ума, морала, рада и целокупног живота. Један део те улоге узели су на се учитељи основних школа, а њихову улогу по бирократском хијерархијском раду продужавају њихова, хијерархијски старији другови.

До скорог виђења твој М. Миловановић.

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ПЕДАГОГИКА.

Х. П. Милошевић — Београд.

0 лености кед ученика — По Алфреду Бинеу —

Многи наставници кад виде, да неки ученик не ради, мисле одмах да он неће да ради, т.ј. да је лен, Верују да би он могао радити, гли је лен; њему не достаје воље и за то је крива његова воља. То је једнострано тумачење лености. Питање лености је компликовано. МИ зато подела свију ученика на две групе: |). радници и 2). ленивци није оправдана, јер