Учитељ

186 Nu T e JB

датке, онда је врло тешко доказати стање његове лености и стећи какво искуство о његовоме карактеру.

По мишљењу Бинеа једини је начин којим се може по: годити и одредити карактер једног детета овај: треба вешто удесити и метнути дете у ону средину у којој оно обично живи, и пазити добро шта оно ту ради; овај надзор треба вршити тако, да оно не зна ништа о томе.

Бине зато предлаже следећи поступак јер је он често успео: треба препоручити детету један рад, чији се квантитет може мерити, и који изискује само више пажње, на пр. прецртавати извесна писмена некога текста као сва 4,6, 0, ит. Д. Наставник узме петоро деце, из истог разреда, па их стави за један исти велики сто, и онда им зада да прецртавају једно слово за време пет минута. Док она то раде наставник пази на њих. Кад прођу пет минута, онда наставник изброји и забележи количине прецртаних слова, После, пошто им опет нареди да наставе исти рад, он их остави и излази напоље.

Ускоро, затим, неки од ових ученика, који су најрасејанији искористиће одсуство наставника и отпочеће да разговарају и да задиркују своје суседе. А кад прођу и ових других пет минута наставник се опет враћа да види шта је урађено. Да би се дошло до тачне оцене, онда се врши упоређивање између прве и друге количине прецртаних слова, и онда се испитује: да ли је учеников рад, који је израђен под надзором наставника, једнак или нижи од рада учениковог, који је израђен за време наставниковог одсустваг Ако је други рад мањи од првога, онда се може сумњати да је ученик био расејан и да се забављао. Ми смо за то имали често доказа. И употребљујући овај згодан поступак ми смо после састављали листу деце, која су била најрасејанија.

Према општем распрострањеноме мишљењу, лениваца има много. Слушајући разне жалбе наставника, изгледа, да већина ђака пати од лености. За то јеу Паризу била одређена једна анкета са задатком: да пажљиво испита и утврди број лених ђака у париским школама. Разуме се, овде је реч о оној правој лености, а не о пролазним стањима млитавости или ослабелој ревности, које су данас тако честе. Испитани су врло пажљиво, у Паризу, разни примери немарљивих ђака, који по општем распореду долазе на последње место. Ми-