Учитељ

192 Учитељ

пунским курсевима могу бити уређени одсеци по чијем се апсолвирању ступа у „есоје поппа!“, учитељску школу. Исто тако се могу установити одсеци за пољопривреду, индустрију, трговину, према карактеру краја у коме су. Сем ових отварају се још и зимски курсеви, вечерњи, полудневни, недељни, курсеви за шегрте, раднике, помоћнике у трговини, индустрији и пољопривреди, Похођење ових последњих је обавезно по чл. 37. т. фр. закона од 25-М1-1919.

Унутрашња реформа француске основне школе почела је новим наставним планом од 23-:1-1928. У битности она почива на истим педагошким и политичким начелима као и уређење од 1887. начелне измене показује само у појединостима. Метода, за коју се Французи позивају на стару тради: цију Монтења и Русоа, почивала је увек на ситуацији, индукцији и саморадњи, те се тврди, да модерни развитак педагогије за Француску значи само потврду њених досадашњих начела. У постављању образовних циљева јако се истиче рационалистички карактер француске народне просвете. Укупном делатношћу школе доминирају, с једне стране, захтеви прзктичног живота, с друге, нега јасног и прецизног луха, а нарочито културе изражавања.

Нарочито интересовање заслужује морална настава која је сада у толико измењена што је у себе примила грађанске поуке које су раније биле у вези с историјом. Ова нова веза стоји у унутрашњој сагласности с укупним карактером моралне наставе пошто је та настава и уведена ради васпитања детета за друштво. У томе се изражава један битни потез романскога духа: циљ одређује, не образовање индивидуалитета већ члана заједнице.

Грађанска настава ограничена је на нижем и средњем ступњу само на.то, да деци објасни неке изразе административног језика као: грађанин, војник, општина, префект, посланик и т.д. У последњем разреду дају се опширнија објашњења о правима и дужностима грађана с обзиром на предстојеће практично деловање у свом позиву и политици. Ово грађанско образовање допуњује се историјском наставом. Старо питање, да ли историјска настава треба да буде обрађена научном објективношћу или с обзиром на један практичан патриотски циљ, овде престаје бити питање. Они веле: